Stražilovo

ног свог живота. Том је приликом слављеник добио од српског краља Милана велики крст реда св. Саве, а српеко учено друштво у Београду поздравило га је телеграфски. — Ранке је пре две три недеље дао у штампунети део свога великога дела „"^еИ^ебсћнЈМе".

П030РИШТЕ И УМЕТНООТ. (Српска народна поворишна дружипа) бавила се до ново годинс у Вршцу а одатле ће прећи у Панчево. Последња је представа билау Вршцу лицем на нову годину а приказана је изворна новина, шаљива игра Мите Поповића нод насловом „Наши сељани." Ту је шаљиву игру поднео писац „Матици Српској" на награду и комад се тај још налави на оцени у Јована Ђорђезића и Милорада II. Шапчанина у Београду. Песме из „Нацшх сељана" саопштио је песник лане у „Јавору." — У поворишном особљу има у асенским снагаиа неке промене, у дружину је наиме наново ступила Софија Вујићка, пређе Максимовићка, те достојно заступа струку трагичне љубавнице; осим тога је ангажована ноиа глумица Бркићева. Јављају нам даље, да младе глумице: Тинка Лукићка и Ленка Петровићева с дана у дан све боље напредују у глумачкој вештини, теје изглед, да ће се дићи до одличиих чланова народне позоришне дружине. (Дадислав Мијержвннски), родом Пољак и8 15аршаве, очарава дивним својим и нечувеним тенором публику мал те не свију великих градова. Певач је син угледне породице, те се из детињства у музици изобразио. Сад му је отприлике 33 година. Први пут је стунио на поворницу у Париву на великој опери као Арнолд Мелхтал у Роеинијевом „Виљему Телу." После је отишао у Италију; у Милану је у театру с1е11а зса1а певао опет Арнолда. У ЈГондону је очарао Енглезе, који су иначе у свакој прилици доста ладни; из Лондона је отишао у Америку а одатле у Иетроград. Кад се у Петрограду опраштао, дала му је руска царица диван прстен. Прошле је године априла месеца гостовао на бечкој дворској опери и очарао Бечлије. — Мијержвински је једини тенор међу данас живима, који је кадар из груди узети високо ез. Осим Арнолда певао је у Бечу још Вердијевог „Трубадура" и Раула у мајерберовим „Хугенотама." Од 15. децембра 1884 до 1. априла 1885. обвезао се импресарију једном, да ће по великич градовима Немачке, Белгије, Холандске иевати у Мајерберовом „Пророку" и „Африканци", уВердијевој „Ајиди", у Халевијевој „Чивуткињи" и у Гунодовој „Маргити," а импресаријо ће му за то време платити ни вишени мање него 150.000 Франака. — Осим певања уме Мијержвлнски још и свирати у вијолину и гласовир, уме да сложи по који леп комадић а вешт је још некој мувикалиој вепттини, које нема ни у каквој књизи — уме ввиждати. Уз гласовирску пратњу уме да одзвижди најтеже комађе на Флауту. (Хамлет црви пут на српској позорпицп.] У краљевском српском позоришту у Београду давао се у суботу 29. децембра Шексниров „Хамлет, краљевић дански" у преводу Мите Живковића а у корист честитом глумцу Милошу Цветићу. Хамлет има још у српском преводу Лазе Костића и Константина Станишића. (Нова хрватска народна опсра.) Као што „Унзпас" јавља, саставља Иван пл. Зајц нову народну оперу хрватс.ку, за коју ће понајвише употребити народне попевке, те их што лепше и савршеније изгладити и уметнички обрадити. (Педесетгодншњнца несме „Кс1е (Јотоу шиј?") 22. децембра прошле године прославила се у ческом народном поворишту у Прагу педесетгодишњица народне имне „К<1е

(1отоу тиј ?" Позориште је било свечаио осветљено Светковина је заиочела Дворжаковом увертиром у познатп Самберков народни комад „Ј. К. Ту1." Затим је гђа Битнерова изговорила вгодан пролог од Врхлицког а после се укавала жива слика, коју је удесио главни редитељ Колар. Слика та приказује, како се аустријски Славени клањају ческој круни. До шест се пута морала дићи завеса а публика је била оду. шевљена Напослетку се приказала Струпежницкова историјска драма „Уе1ку веп". Кућа је била расародана. (Нов комад Мавра Јокајије | Прошлог је месеца прпказана била на будимпештанском мађарском народном позоришту нова драма, коју је по свом роману „Аг агапуетђег" удесио Мавро Јокајија. Драма та има 5 чинова и предигру у 7 слика, Публици се вдраво доиао Јокајијин комад а глумци, који играју у тој драми, дали су писцу у внак поштовања диван албум од црвене свиле. У име евојих другова ноздравио је Јокајију глумац Ујхазија. На албуму стоји у два реда: писцу „златног човека" — приказивачи „златног човека." Јокајија је у узбуђењу могао само кратко одговорити на поздрав и позвао је све приказиваче на пријатељску част. — „Агапу епЉег" је већ преведен и на не мачки и даваће се скоро на Виданском поворишту у Бечу. (Велик вокалан концерат.) У Барцелони, у Шпанији, спрема се велик вокалан концерат, на коме ће суделовати преко 50 дружина а више него 5000 певача. У свој Барцелони нема просторије, у коју би могли стати певачи и слушаоци, те ће се тако концерат држати у цирку, где се држе борбе с биковима. КЊИЖЕВНЕ Н0Б00ТИ. — Концем прошле године престао је излазити Дубровачки „Словинац", као што каже „на неко време, док се не удеси са претплатници своји". — У Задру се покреиуо нов белетристичан лист „Вук". Име му је то у славу препородиоцу српске књиге, Вуку СтеФановићу Караџићу. Изашао је већ први број с овим садржајем: рчаз^ир од уредништва — Јован Стерија Ноповић, ' као лирски песник 7 од Ј[азе Томановића. — М I ре, 8ша 0(1 Јо81ра Вегзе. — Кикау1са шајка,о(1 Тота Кгз^оуа ' Ророу1(5а — ХЈ тајбгпот кгИи, реата Магка Сага. — №оуе :: кпЈ1§е. — КиНигпе ујевИ. — У „Рпз^ири" јавл»а уредништво, да ће се „ради практичнијех обзира служити засада латинИцом а разуме се, да ће појединијем сурадницима бити просто употребљавати и једна и друга писмена." — Изашло је друго издање „Роегуа" словеначког песника Симона Грегорчића. Песник је посветио књигу ту владици Штросмајеру и владика му је у захвалу написао врло љубазно писмо. — Од Ивана Снегирева изашла је у Казану опширна студија о животу и раду слависте ЈосиФа Добровскога. •— Изашла је ових дана књига Сватоплука Х 1еха „ХЈроттку 2 уусћо&и", у којој писац описује путовање своје по Кавказу. — Даровити пољски комед Казимир Залевски написао је нову комедију у пет чинова под насловом: РггесЈта з^гаг. Предмет је узет из друштвеног живота пољског а дело ће се приказати на Краковској позорници. — Од Вл. Окоњског изашла је нова драма у 5 чинова под насловом „Аспасија". — О Мицкијевићевом „Рап Та<1еиз2 ;< -у написао је пољски научењак др. Бигелајзен естетично-литерарну студију. — Боденштетове „Песме Мирза ШаФије" сретно су преведене и на Флемски (фламландски) и на шведски.