Stražilovo

одавала веселој својој забави. Дадох свакоме од н>их ио неколико новчића и они, пријатно изненађени тим даром, нрестану одмах од своје игре и весело отрче у шаторе к својима. Дођем и на крај варошице. Беше ту недалеко сгуденац. Упугим се тамо с вођом, да мало отпочинем. Крај студенца затечем неког старца, сетна, суморна. Лице стиснуо у обе руке и оборио земљи. Иије нас приметио, кад му се приближисмо. Мора да је и тај старац јако страдао од земљетреса, кад је тако тужан. помислим у себи, и желећи знати, ко је и шта је. назовем му бога и занитам га, шта је тако сетан. невесео. На то старац, подигав своје очи и приметив, да сам странац и да показујем саучешће спрам њега, приповеди ми тужним гласом, а очи му пуне суза биле, да је у земљетресу изгубио највеће своје благо, што га имаде на овоме свету, добру своју и непрежаљену старицу. Показа ми и скромни кућерак, у коме су они, истина у убоштву, али у миру и задовољству пробавили већи део свога живота, а који је сада лежао у развалинама. У срце ме дирну несрећа доброга старца, где слабачак, изнемогао, остаде самохраи на овоме свету. Како ли сретнији беше од њега онај Филемон из старог митолошког доба, који је након дуга сретна и блажена живота, дочекав лепу старост са својом старицом, добром и побожном Баукидом, с њоме и преминуо у један исги час! Дадох старцу мален дарак и он ме обасу благословима, као што уме само да благосиља старац, кад с&м без помоћи остане на овоме свету. Диван изглед беше са тога места на све стране, да га се човек не може доста да наужива. Природа се ту краси свима својим красотама. Одасвуд те окружава разноврсно растиње, једно лепше од другог, и јужна дрвета: лимуни, неранџе, гранате, смокве и вииова лоза. Грожђе било већ зрело и гроздови, као смиљ жути, висили су са чардаклија и кућних зидова. Па баш у том крају, над којим је мајка природа тако издашно разасула све своје красоте и дражи, беснио је најљући земљетрес, разоривши скоро све куће. Највећмаје страдао прост евет, који живи у горњем крају варошице и у пољу. ■•Дли прост свет уме трпељиво да сноси тај тешки ■^јдарац. Држећи, да му је суђено, да тако страда, Ае ропта против свога удеса. Искијани ће у сваког страпца задобити љубави и симпатије. А Искијани заслужују то у пуној мери. Они су благе, тихе нарави, чедни, учтиви и поштени. На ту њихову нитому нарав утиче много и искијанско поднебље, које је ванредно меко и благо. Ретки, врло ретки су злочини, па и омањи изгреди на Искији. Па кад

се и догоде, кривци су обично људи из туђине. Особито су на гласу са своје благости и питомости жене Искијанке. Оне су у томе нраве слике и прилике некадашњих жена из невиног оног старокласичког доба. као што их нам с одушевљењем сликају стари писци Сврх тога су Искијанке лепа лица и поиосита стаса, а ту њихову природну лепоту диже још већма и живописно им народно одело. Враћајући се натраг, рекнем своме вођи, да ме одведе у какву гостионицу да ручам. Он ме одведе у „хотел чентрале" („Но1е1 сеп1га1е"). Тајегостионица усред вароши и како је са ње диван изглед на сву околину, то је радо и похађа стран свет. С преда лежи нанољски залив, у коме се огледа бајно, угасито плаво небо талијанско, с друге се пак стране осмејкују зелене планине искијанске, изнад којих се високо уздиже брдо Епомео. Дивно беше погледати и на једну и на другу страну! Али је инак неодољиво и као са неком мађијском силом обраћало на се моје погледе море, божанско море, што се тихо, величанствено пружа на подножју убаве Казамићоле. Чииило ми се, е ми долазе с мора неки надземаљски, тајанствени гласи, који ванредно годе и срцу и души! Дуго сам стајао на гостионичкој тераси. уживајући дивни тај, неисказано лепи призор, и дишући свежи поморски ваздух. У хотелу је било тек мало света. Земљетрес беше јако застрашио госте, којих су иначе биле пуне, нрепуне све гос/гионице. Стран свет клонио се сада Казамићоле и тражио је друга места на Искији, наиме Лако и Формио. Међутим се приближило време, кад се пароброд натраг враћа у Папољ. Тешко ми паде растати се од красна погледа са „хотела чентрале", који ми и сада живо лебди пред душом и који никада нећу заборавити. Страиши земљетрес. што је две године затим, 28. јулија 1883, наново беснио на Искији, упропастио је скоро сасвим лепу Казамићолу. „Хотел чентрале", с кога сам уживао некад тако диван ноглед на плаво море и зелене горе, распао се у развалине. испод којих су толики људи нашли преку, грозну смрт! Некад, како стари нричају, отимаху се виша, надчовечанска суштаства, Титани и Гиганти, о светску власт са небесницима. Небесницн их победише након дуге, жестоке борбе, стрмоглавише их у бездане поноре па још наваљаше на њих големе стене и високе брегове. Такав један џин, по имену Тифеј, претрпан је дубоко под брдом Епомеом на Искији, и он. наирежући се, да се ослободи те тешке своје тамнице, проузрокује често земљетресе на острву. Тифеј се јамачно неће опростити страшних