Stražilovo

најбоље говори о смислу наше публике, што га аа музику има. Први дан Божића певало је певачко друштво у доњој, а други дан у горњој цркви. Публика је васколика била необично одушевљена, и ми смо само тумачи општег осећаја, кад јавно искаасемо певачком друштву благодарност српског грађанства у Панчеву. Стране публике беше оба дана мног0 > јер је вбиља имала духовни концерат, који се у дон>им местима нигде уживати не може. Но да би уживање потпуно било, побринула се црквена општина, да и кор више девојачке школе, који такођер под управом коровође певачког друштва г. Мите Топаловића стоји, у исто доба ступити може. С тога је умољен стари пан8ионовани учитељ г. П. Михаиловић, да он овај кор управља, те је исти народну службу у 2 гласа од Топаловића појао први дан у горњо.ј, а други дан у доњој цркви. Тешко да ће бити још ког српског места, где се корално појање толико развило, да се у један мах у двема црквама слушати може. За све то васлужује г. Мита Топаловић на истрајности, коју је овом приликом најбоље посведочио, опште привнање, а ми се с правом надамо, да ће код те снаге, којом панчевачко певачко друштво располаже, г. Топаловић ув нови одбор, који ће услед договора овију чланова му бити ивабран, истрајност ту употребити на стално корачање у напред а с делима вештачким од еминентне вредности, која ће свакоме засведочити, да је ивлишно ва нас Србе свако ново образовање „Филхармонског" и другог ког друштва, која ма како да лепо по имену звуче, у ствари само то смерају, да српску и словенску музику угуше, а ваша српска средства ва туђе цељи употребе. Зато скупљајмо се око свога друштва, дижимо му сталним радом угледа и у страном свету, јер је углед друштва, углед наш. Да Бог да, да оперу ,..Лејла", коју нисмо имали срећу чути прошлог лета, чујемо у новој 1883. години, и да сваке године по једно тако вештачко дело на овдашњој српској позорници прикавано видимо, што све може лакоћом да буде, ако ова истрајност, која је ове виме у друштву владала, постане стална. У то име слава српском црквено-невачком друштву у Панчеву! — 0.

КЊИЖЕВНЕ НОВООТЖ. — Лл>рд Тенисн, славни енглески песник, који се са своје наклоности према српском народу врло одликује, и чијег је „Енох Ардена" препевао Змај-Ј. Јовановић на српски, написао је сад и драму, „Тома Бекет". Критика вели, да се Тениснова „мека лирика на тврдом мрамору драмског песништва растопила у неибвесност". — „Ма&аит Њг <Не БН1}ега1;иг (Јез 1п- ип(1 Аиб1ап (1е8 и доноси у првом овогодишњем броју свом ванимљив и поучан чланак „Публика и критика" од Ернста Екштајна. У том чланку не полаже писац велику вредност на тако звану стручну критику, особито ако је субјективност диктира у перо. Он вели, да је публика у том погледу меродавнија, јер инстинктивно нагиње добрим списрма, ма и противно „стручној" критици. Шта више, он полаже већу вредност на усмену критику него на писану. Примера ради наводи песника Мозентала, ког је критика нападала сваком приликом, а опет није могла да стане на пут, да Мовентал не дође до сјајне популарности. То исто вели и за шаљиве игре Павла Љшдауа и 8а романе Феликса Даеа (Баћп). — Др. Краус, који се бави нашом књижевношћу, издао је досад већ две књиге о гаткама југословенским, а трећа је у штампи. Исти је написао „Обичаје јужних Словена". Све то на немачком језику. Цена је књизи „Обичаји" ф . 7*80. — Тургењевљеви „Ловчеви ваписници" преведени су и на словеначки. Изашли су неки дан у наклади „Матице Словенске" а у преводу Фр. Ремца. У нас је лане изашла прва књига тих „Ловчевих записника" у преводу Бранка В. Константиновића а накладом књижаре Бека и Косанића у Панчеву. Исти нам је млади преводилац уступио за наш лист једну причу из друге књиге „Ловчевих записника" и та ће почети излазити у једном од идућих бројева. — „Морал у драми, епу и роману" зове се нова Француска књига од Љсијена Ареата. Зацело знаменита новина на пољу есгетике. — Кад је књижевност огромна, шта све неће произвести. Неки Ернест Енгел препевао је Омирову Одисију у строФе Нибелуншке.

И 3 Ј А В А, У првом броју „Стражилова", које је у Новом Саду под уредништвом госп. Јована Грчића почело да излази на страни 24-ој, тамо, где се моје „пееме", што их је књижара Ђермекова и Матића издала, приказују, наводи се, да о Арањевој песми „Романца о чели" није речено, да је превод. Како би се сваки неспоразум избегао, овим изјавл>ујем, да је то онакова погрешка, коју сам и сам тек онда приметио, кад сам тај приказ читао. Иначе кадјета песма у „Јавору" за год. 1877. на страни 1301 (бр. 41.) први пут штампана, — и кад је 1882. год. 15. дек. на Арањевом концерту у Сомбору декламована, онда је именован био извор, из којег сам је црпео, па с тога држим, да ми се та груба погрешка не може замерити. У Сомбору 4 ог јан. 1885. Мита Поповић. САДРЖАЈ : Трива свирац. Слика из Потисја. (Наставак.) — Алемови. Сретна цура V—IX. (Свршетак) — Равни путеви. Приповетка Милана Савића. (Наставак.) — Немилостивој драгој. (Постојница) од Б. Бранчића. — Српске народне песме упоређене с бугарскима од Ђорђа Магарашевића (Наставак.) — Прост мотив од Јана Неруде, с чешког од Н. — Путописне црте. Слике из Италије. Из Напоља у Казамићолу. Од дра Ђорђа Дере. (Свршетак.) — Књижевност. „Арија и Месалина" — Љзстићи: Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне новости. — Изјава г. Мите Поповића, прештампана из „Бачванина". „ СТРАЖИ Ј10В0 " излави сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТ. МИЛЕТИћА У НОВОМ САДУ.