Stražilovo

СТРАЖИЛОВО. БР. 3.

И мијазматично-контагијозне клице остављају тело са испарењем, са одлукама и излукама његовим, али у том стању још не трују, додир са истима у том стању није опасан. Тек кад доспу на влажно земљиште, на ком при извесној топлоти труну органска бића, прођу такове промене, које им дају отровну снагу. И за ту појаву имамо примера у природи и баш опет код лептира. Лептир је за оплођавање биљака врло корисна животињица, многе биљке не би у оиште рађале плодом, да један од тих шарених полетараца не пренесе на свом брку цветни ирах са једне биљке на другу. А гусенице нам обрсте сво зеленило, ако их не метнемо на гломачу. У пределима и местима, која горе наведена својства немају, не шире се редњом, него се појављују у појединим, унесеним — јтроШп — случајевима — врогасИбсћ; а имаде и такових места, где за дозревање заразних клица те врсте нема прилике, та су места од зараза, које том врстом клица постају, слободна — јтшип. Тај начин распростирања и ширења примећујемо и у самом једном месту. Такве заразе иду извесним улицама и владају у извесним четвртима једне вароши и сваки пут у истим, а

ОЦЕНЕ и 1'И.ЈЛ И МЕСАЈ1ИНА. Жалосна игра у пет рчинова, написао Вилбрант. Превео Јоваи Грчић. — Иаичево. Наклада књижаре браће Јовановића 1885. Стр. 163. Цена 60 новч. (Свршетак) Да ли је Пет збиља учествовао у Скрибонијановом устанку или није, по саму драмску радњу је сасвим споредиа ствар. Али лукави Нарцис не може да слуша вику и грају по Риму, већ иде у Остију к цару, да тамо ископа гроб Месалини, а помиловање Петово биће му добро оруђе. Месалина ни за то ништа не хаје. Већ сутра дан зором, после оне ноћи с Марком, ето ти је са свом свитом у Марков стан, да га поведе собом и представи светини као свог цара. Нађе Марка мртва. Отвара се диван и ужасан призор. Ево нека га карактерише овај извод: Месалина (себи). Једаред још да њега ггољубим, Па идем онда, идрм одавде Та мој је био — мој — па мртав сад! (лолугласно) Ти лажеш. Жив си. Вараш мене тек,

сваки зна, да су то обично најпрљавије улице и четврти те вароши. И мијазматично-контагијозне болести се дакле разносе саобраћајем, али се шире само на поспешном земљишту. Еолера и врућица су болести те врсте. Изливи колера- и тифус-болесника садржавају у себи отров. но тај још није у стању да окужи, мора помоћу влаге, топлоте и трулежи да дозре, па кад ту промену прође, онда имаде тек кужне снаге. Колерин и тифус-бацил у столицама истих болесника јесте тако рећи само искра, која, кад доспе до барута — у нашем случају на влажном, топлом месту у трулеж прешле супстанције — произведе тек експлозију — епидемију, редњу. Осим тифуса и колере спада у ову групу заражљивих болести још жута грозница (беЊбеђег), срдобоља (Оубеп1 ;епе) и куга (Ре81). То је у главном све, што до данас знамо о заразама у опште. Заразе су у новије доба при свем том, што су средства за саобраћај многобројнија и раширенија, много изгубиле од своје некадање жестине. Зашто то и како, други пут.

ПРИКАЗИ, Да с' канем тебе. (открије му олет лаи,е.) Гледни овамо! Ти не смеш мртав бити! Не дам ја! Ја, Месалина, твоја царица. Пробуди се, ох, послушај ме, чуј ! Помамићу се, Марко; чувај се И бој се мене — чујеш, чујеш ли? Не пробуди л' те очајни ми глас, Пробудиће те овај пољубљај! Арија (задржи ју). Не! — Никад, никад! Месалина. Даље од мене! Арија. А ти од Марка дал»е! Месалина (силом се савлађује). Не даш зар, Да опроштајни пољуб сину твом Арвја. Умрећу пре, нег' то допустити, Да твоја уста њега додирну; У смрти ћеш му још нанети срам! Месалина (крикне). Ох, авај мени! Пет (сав пренеражен). Н1та то збориш ти? Соран (тихо). Та шта је теби Калпурнијан. С ума сиђе та! Арија (у највећем узбуђењу). Не, не! Ја не дам. То је сувише. Месалина (глас јој дрхће). Ти збориш к'о бб8 главе. Рекох ти: