Stražilovo

Арија. Доле — с тобом! (издане) Соран (потресен, гледа на љих двоје) Ох! Да чудне смрти! Пет. Збогом, Соране! К'о Римљан мрем! (издане). Но и Месалини куцну последњи час. Нардис обрлатио слабог и плашљивог цара Клавдија, те га овај иослао с војском у Рим, да суди Месалини због велеиздаје. Наравно да се Нарцис жури, да то изврши, пре него што се можда Месалина састане с Клавдијем. И баш у тај пар јурну у двор, где Месалина суђаше суд Пету. Месалина моли и преклиње, да је пусте пред цара, да га умилостиви. Заман!. . Моли и преклиње, да је когод убије. Заман!. .. Узме Петов мач, метне га себи на груди; опет га баци. Не може да се убије. . . Праведна је казна снађе. Последње су јој речи: „Ој Марко ! — Арија ! " Две крајности се саставише. Састави их смрт. А да л' их је изједначила? Не. Тек смрт их је страшно разједначила. Кроз целу трагедију провлаче се и истичу те две неизједначиве противности, да се најпосле и смрћу још већма обележе. Кроз целу трагедију радња је необично жива, појаве пуне ефекта, али не театралног, да потреса живце у слушалаца или гледалаца, не усиљеног ефекта, да постане досадан, него који буди саучешће у развоју саме радње како према једној тако и према другој противности, како према којој треба и мора осећати сваки. Врлина и поквареност боре се ту на живот и на смрт, неличности. И, дакако, врлина и смрћу побеђује смрт. „Ти, Ар'ја, ниси данас умрла, Јер смрт ће твоја вечно зкивити!" Да. Јер смрт њена није смрт онога, за што се она борила, него најсветлија победа над оним, против чега се борила. Исус Христос је и смрћу својом оправдао своје начело: Љуби ближњег свог као самог себе. Корнелија, мајка народних бранилаца браће Граха, учила је своје синове, да више љубе своју отаџбину него саме себе. Јевросима, узор-мати, узор-Српкиња, вели своме сину Краљевићу Марку: „Боље ти је изгубити главу Него своје огрешити душе." А Арија своме јединцу: „Умри за част!" Па и сама умире за част. И за данашње дане, где, као што Хамерлинг вели у свом „Аћазуег т Кот" за нероново доба у Риму: Бје \\'ог1е тећг уегћег^еп а1в еп1;1т11еп, Т)је К1е1(Јег тећг епЉи11еп а1з уегћег^еп,

или као што вели Шекспир у Хамлету: — т <1ег РеШш^ 80 еп^ћгиб^ег 2еК> Микз Ти§;епс1 8е11)8* Уеггејћпип^ већ'п уот Бавкег, Ја кпеоћеп ит (Не Сгипз(; 1ћг -игоћ12;и(;ћип, дакле и за наше дане добро је дошла Арија за углед. Зар данас нема Месалина? Зар нема иодлаца, као што су Нарцис, или Калпурнијан, и како се онда сви зваху? Вилбрант, писац ове трагедије, добро је схватио своје доба, а он је један од најбољих немачких драматичара новијег доба. Код толико рефлексија, које се одбијају на садашњост из прошлости, данагање доба наше у многоме се чему види и у овој трагедији. МиШЈз тпипс118! Да ли је за нас Србе ова трагедија ? Позориште је школа, — сви веле. Али горко искуство имају подузимачи позоришта у страном великом свету. То искуство свели су немачки рецензенти у ово неколико речи: 1Ме Мога! 181 <Јје МиМег (1ез БебсИз. Дакле публика позоришна тамо иеће да се учи у позоришту, него хоће, — е, ето шта хоће, може се извести из те пословице позоришних биџета. Но наша позоришна публика није таква. Наша публика иде у позоригате, или да збиља види негато лепо, па да се ноучи, или негато смегано, па да се насмеје, или из родољубља, па да потномогне „то народно мезимче" и да гледа своје историјске јунаке у злату и кадиви. Кад је тако, а како је наше позоригате нашем свету збиља нросветна установа, онда смемо очекивати, да ћемо и на нашој позорници видити Вилбрантову „Арију и Месалину". Управа београдског позоришта чујемо, да је већ дала била превести трагедију ту бага за свој репертоар. А свакако је добит за нашу књижевност, да је имамо и штампану. Позабависмо се ето око те новине унагаојкњижевносги и подуже, него гато је то у нас обичај, ма да је тек само превод. Ама не могосмо друкче, јер хоћемо да својски пропратимо, гата нам се са стране уноси у народ. — в.

ОРАО, велики илустровапи календар за годину 1885., која је проста, има 365 дана. Уз сарадњу срнских књижевника уређује Стеван В. Поповић. Година једанаеста. Цена је 50 новчића или 1 динар. У Новом Саду. Издање штампарије А. Пајевића 1884. Једанаеста је ово годииа, како „Орао" излеће у