Stražilovo

ОТРАЖИЛОВО. БР. 3.

тозар Оавковић, посмртну беседу у славу бившем члану књижевног одељења, дру Милану Ђорђевићу, који је месеца септембра прошле године преминуо у Руади. Беседу ћемо ту у целини донети.у нашем листу. У вече је у дворани код „ Јелисавете" била гимназијска беседа, о којој ћемо у идућем броју донети посебан извештај. (Светосавска беседа у Сарајеву.) У корист Фонда сиромашних ученика српске православне школе Сарајевске дала је српска православна основна школа у Сарајеву на св. Саву беседу са дилетантским приказом и игранком у дворани тамошње позоришне зграде. На беседи је тој суделовао честити наш вештак певач Стеван Дескашев са загребачке опере. Програм беседе овако је био састављен: 1. „Ускликнимо с љубављу" од К. Станковића, певаће мешовити лик. 2. „Поздравни говор" учитеља г. Стевана Калуђерчића. 8. „Сагпеуа1 уоп Иот", од Хибера, свира на гласовиру гђца Јованка бароница Николићева од Рудне. 4. и Сауа1:ша в из Фаусга, пева г. Стеван Дескашев, оперни певач. 5. „Богови силни" од Д. Јенка, пева мешовити лик. 6. „Уз гусле" пева II. Ђедовић народну песму. 7. „Ко је лола?" по немачком од 3. Ј. Ј. декламује учитељ г. Божидар Никашиновић. 8. „Тијо ноћу" од Зајца, прва г. Стеван Дескашев, оперни невач. 9. ;; Оштре су наше сабље" од Д. Јенка, пева мушки лик. 10. „Гусле моје", пева г. Стеван Дескашев, оперни певач уз пратњу гусала. 11. „Коло" Бранково, од Др. Ј. Пачу, пева мушки лик. 12. „Честитам" шаљива пгра у 1 чину од К. ТриФковића, иредстављају дилетанти. У другом делу, међу играма биле су и четир народне српске игре, наиме: Коло, „Левка", игра: „Ја сам млада Српкиња" и „Игра коло на двадесет и два". (Веседа У Загребу.) Српско певачко друштво у Загребу приређује 6 Фебруара п. р. беседу, од које је приход намењен подизању споменика Ђури Даничићу. П030РИШТЕ И УМЕТН00Т. (Српско народно позориште). Дружина српског народног поворишта почела је представе своје у Панчеву. Прва је представа била лицем на Богојављење а даван је био „Стеван, последњи краљ босански" од Мите Поповића. х 1ујемо, да су Панчевци раширеним р.укама дочекали народно позориште и својски се одазвали претплатом. (Народно позориште у Загребу.) 17. о. м. п. р. приказана је на загребачкој позорници први нут комична опера Чеха В. Хрималија „Зачарани принц". Хримали спада међу боље чешке компонисте, слободно може пристати уз Сметану, Бендела и Дворжака. Лллбрето је тој комичној опери узет из старе неке немачке шаљиве игре: Бег уегтуапбсћепе Ргшг. Музику хвале загребачки листови, само јој одричу хумор, није наиме лагана и живахна. Зајц је ваљано изучио и солисте и зборове и оркестар те се све отпевало добро. Од познаника се наших одликовали у томе приказу Стезан Дескашев и Сајевић, осим њих још гђца Прикрилова и гђа Лесићка. („Хамлет" на српској позорници) „Хамлет" је лепо успео у краљ. народном поворишту у Београду. Цветић је кажу оцениоци, огромна труда уложио у изучавање насловне улоге. У више је маха био бурним аплаузима изазван на отвореној позорници и добио је два велика лаворова венца са свиленим тракама. Осим њега се одликовали још: Милка Гргурова као Офелија, гђца Грбићева као краљица, Ђура Рајковић као краљ и Гавриловић као Лаерт. Овом приликом морамо у погледу превода изјавити, да смо

у првом броју нашег листа иогрешно јавили, да је „Хамлета" превео Мита Живковић. Дознали смо касније, да овако стоји ствар. Позоришна је управа Мити Живковићу још пре две године поверила, да ово дело преведе у прози и он је томе наскоро и одговорио, само је хтео, да текст буде публици што разумнији па је многе песничке Фигуре Шекспирове заменио изразима из обичног говора те тиме развукао оригинални текст. Позоришни је одбор хтео, да превод буде што збијенији те је с тога Милорад П. Шапчанин у споразуму с Митом Живковићем превод према захтеву одборском збио и са преводиоцем удесио за представу. И тако допуњујемо прву ону белешку тиме, да су „Хамлета" превели и удесили за позорницу М. П. Шапчанин и М. Живковић. (Из чешког народног позоришта у Прагу.) Изврсна изворна грађанска драма „ЗћхгеТзшк зу^ћо рапа" од Јержабека, приказана је била на чешкој позорници 19. о м п. р. а није дотле била на репертоару пуне четир године. Комад је публика примила као сензацијоналну какву новину с правим одушевљењем. Глумци су играли чисто с неким пијететом. Духовити писац Јержабек увео је тим делом у чешку књижевност социјалну драму. Две његове историјске драме: „8уп 61оуека" и „2ау1б^" стално су на репертоару чешког народног позоришта. КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ. Ј. Сундечић понавља позив на претплату на тужну своју књигу: „Одисаји родитељског срца" пјесме Ј. Сундечића, и „Срце и љубав", песме пок. Пера Јовова Сундечића Јошје о Петрову дне прошле године одбор један грађана которских издао и разаслао оглас на ту књигу и у том огласу нагласио, даје „Сундечић сваком познат као сталан и непомичан поборник слоге и узајамности братске између свију Славена а особито између Срба и Хрвата", напоменуо је даље, да „савколики чисти приход од ове књиге намењује тужни отац на ту свету цељ, да подигне скроман споменик над гробом својих драгих синова, на је ипак „несрећом братска распра, која букти између Срба и Хрвата, натрунила труњем немилости своје и овај подхват песникова преуцвељена срца". У новом се свом огласу Сундечић јада овако: Бедни Сундечићу! такова ли одзива код твоје присне браће налазе данас твоји поштени осећаји, твоје непотиштене мисли и твоја челична устрајност? Пустијех ли тридесети шест година твог неуморног рада на књижевном и политичном пољу, ох, што ли данас дочекаше!?" — Рок је претплати у први мах био одређен до нове године 1885. а сад се продужује дотле, док се барем толико новаца не прикупи, да се књига може дати у штампу, која ће изнети најмање 800 Фор. Књизи ће цена бити 1 Фор. а новци се шаљу г. Нику СтеФановићу у Котор. — У наклади Виљема Фридриха у Лајпцигу и Берлину излази историја свију књижевности. Новогрчку пишу А. Р. Ралгаде и Сандерс, (1 ф . 80 кр ), Француску Енгел (4 ф . 50), талијанску Сауер (5 Фр. 40), енглеску Енгел (6 фр.), пољску Низман (4 Фр. 50), немачку Хирш (није још довршена), северно-америчку Енгел (90 кр.), руску Рајнхол»д (6 ф .; није још довршена). Ч И Т У Љ А. Јован Радуловић, негда трговац а од 20 година амо званичник у магистрату новосадском, умр'о је на Крстов дан у 70 години свог века. У вавештају је свом ос.тавио