Stražilovo

195

196

— Дакле, Танасије, јеси ли се већ домислио, хоћеж ли у купатило? — Хоћу, сасвим сам на чисто. — Та иди, чоче, тамо, па се лечи; овако да те крв загуши, капља удари, гата бих ја радила? Мислиш, да би ме деца поштовала? Како би Иван кући дошао, потфркавала би га снаја Мила, па би ту чудеса било; један Милош што би ми добар био, па и сад ми је десна рука, и кад одеш, буди без бриге, и дању и ноћу ћемо на твоје добро пазити. Но мораш и мени и Милошу за то, што чувамо, донети што лепо. — Сад нека је доста, Пело, преправи данас све, па сутра у име божије идем на пут. Је ли, Зарија, ти ћеш ме до дамшића допратити и цедуљу ми извадити. Ти то боље знаш. — Па да да ћу те допратити; е па морамо се кренути сутра на дравско ушће, наравно на колих, па ћемо онде дамшић дочекати. Треба одавде да се кренемо одмах после ручка. Дакле приправи се, ја ћу бити код куће, па сврни с коли к мени. После тога оде Зарија кући. Сад се Пела пожури, да припреми све за пут. Танасије је отишао Чивуту у дућан, и купио себи повећу торбу, „струњу", за пртљаг, јер тако велике у кући нема, а сандук он никад на пут не носи. Пела умеси питу, гужвару, погачу, и скува шунку. После преправи три пара кошуља, то ће Танасији бити доста. Тако прође онај дан, па сутра Пела све уређује, да Танасије може на пут. Метне у струњу кошуље, погачу, гужвару, шунку и нешто мекана леба, па је све у реду. После ручка се обуче Танасије у свечане хаљине, јер друге неће ни понети; на што су му? Неће ићи у опанкама, као код куће. Навуче плаветне чакшире од чоје, ГГела скине са клина чизме и дода му, кад њих навуче, у пола је готов. Сад долази још папршњак и нова сурдума; ту је већ и широки шешир. Танасије је већ пре тога приправио „шлајбок", где су крупнији новци, ал не сме у џепу да их понесе, већ извади оданде повеће банке и наложи Пели, да их у чакшире јако ушије; Пела то у „овењачу" чакшира сашије јаким концем. Има ту и неколико стотињарки. Једну мању гужву новаца завије и сашије у крпицу, и још ће му остати у „шлајбоку" неколико петица и форинтача. И Пела се спреми, и она ће га до ушћа пратити. Милош је већ с колима пред капијом, Танасије се опрости од млађих, па одмах на кола. Пела седне до Милоша, јер ће Зарија сести до Танасије у коли. Ту је и чутура. Довезу се до дравског ушћа. Сиђу с кола. Зарија запита, кад долази од доле дамшић; кажу му, да мора још три сата чекати. Да Милош и Пела не дангубе, каже им Танасије, да се после малог одмора кући врате, док се коњи издувају и папоје. Код куће је увек доста посла. Танасија са Заријом и Пелом уђе у меану код „Ушћа", а Милош ће код коња остати. И ствари се унесу. Није ни то дуго трајало, Милош је опет готов да се враћа. Танасије опомене Пелу, да се врати кући. Обоје устану, Пела загрли Танасију, љуби га љуби, боже мој, да му је већ и сувише, и жели му: сретан пут. Пела седне на кола и одвезе се са Милошем. Сад је Зарија сам са Танасијом. — Дакле све знаш, како треба? запита Зарија. — Све знам тако, канда сам већ онде. Танасије пружи чутуру Зарији. Зарија прими чутуру, ал не натеже, већ је метне на сто. — Видиш, Танасије, да јога не знага све; ти би самном јога сад пио из чутуре; гата ће ти онда остати на пут? — Е па ваљда има на дамгаићу вина, па ћу напунити, хвала Богу нисам празних гаака. — Добићега, ал каква вина,скупо а хрђаво. Чувај ту чутуру за се. — Право кажега, овде можемо пити и биртагаког. —- Па знага, Танасије, да ти јога пегато фали. Где ти је ракија? — Право кажега, Пела је па ракију заборавила. — А знаш, да на лађи пијега скуп отров мегато ракије, прави гапиритус, као год код нагаега Чивутина Јакова. Еј, куме, види се, да ниси пропутован; ја сам знао, да ће то тако бити. Сад Зарија отвара своју торбу и негато вади. Зарија без торбе ни у виноград не иде. Извади из торбе тиквицу и пружи .је Танасији .