Stražilovo

305

Н0УКЕ ИЗ МЕДИЦИНЕ. САОПШТАВА ДР. КОДА. II. ПРЕДОХРАНА ОД ЗАРАЗЕ.

«поменута средства врло су драгоцена за наше здравље, но јога много скуноценнја за наш 'џеп. Појединац их може само са врло великим материјалним трошковима прибавити, или баш никако. На то су позване општине и сама држава, оне треба да нам даду та средства или бар да нам иду на руку, да их што лакше можемо пр ибавити. Професор Новак овако вели на једном месту у уводу своје науке о чувању здравља: „Беличина и моћ сваке државе зависи у првом реду од телеснога развитка њених грађана; све, што се ради за ноправљање здравственога стања народнога, биће основа величине и сјаја народности". Од државне власти дакле морамо очекивати, да нам прибави мало час споменута средства за обрану од заражљивих болести. Но ми бисмо се радо и сами бранили од тих изненадних гостију, врло бисмо радо имали у својој руци каквога оружја против њих. Таково нам оружје даје опет хемија и физика у средствима за дезинфекцију. Та су средства отрови за заразне клице, њима их можемо уништити; а убијањем њиховим предохрањујемо себе од зараза. Заразне су клице, као што знамо, врло истрајне, дурашне, но ипак има кемијских производа, којима ни оне не могу да одоле, као ни топлота од преко 100 града, била она у облику паре (преко 100града угрејана вода) или сува (топлота преко 100 града угрејанога ваздуха), само кад су јој доста дуго и.зложене. Данас се највише употребљавају од тих средстава за дезинфекцију: сумпораста и карболна киселина, клорни креч. бром. сириџик, галица и топлота од преко 100 града и то вода, којаје преко 100 града угрејана. Кемички стројеви, које употребљавамо за уништавање заразних клица учине то исто, што и сичан, отров за пацове и други гад кућевни, што и квас против главнице (тај је понајвећим делом састављен из галице I те мукташке биљчице на житу и јечму, о чијем телу живи и кад кад се (кад је влажна година) тако шири, да нам сву жетву уништи. Дезинфекцијом се чистимо од кужних материја, по томе је она дакле само део опште чистоће, допуна опште чистоће, које треба свагда и свугде да се придржавамо. Најбрижљивије вршење чистоће уједно је и најбоља дезинфекција, а кад бисмо је увек

(Наетавак.) и свугде неговали, врло бисмо мало пута долазили у прилику, да употребимо горе наведена средства за дезинфекцију. Та се средства различито употребљавају, по томе, шта и где хоћемо да дезинфицирамо (т. ј. да одузмемо различним телима својство да куже, да их обескужимо.) У затвореним просторијама (собе, где станујемо, болничке собе, школе, тамнице, касарне, кланице, штале и т. д.) дезинфицирамо тиме, што их нри отвореним прозорима и вратима излажемо иари од сумпора (сумпорастој киселини) или у најновије доба пари од брома, која и најдурашније заразне клице отрује, а човеку не досађује тако као сумпорна пара, за 6—12 сахата па их за тим дуже времена ветримо. Наравно да то можемо чинити само онда, кад се нико не бави у тим просторијама. Одаје, у којима живимо, тако ћемо дезинфицирати, ако зидове и патос опајемо четком, која је замочена у раствор од карболие киселине, која садржи у литри воде 50 грамова карболне киселине, или раствором од сириџика, који садржи у литри воде грам сириџика; ако све ствари у тим одајама обришемо са крпом или четком, која је такођер замочена у мало час споменути раствор карболни или од сириџика; ваздух тих одаја дезинфицираћемо, кад почешће оставимо отворене прозоре. На отвореним просторима, као што су авлије, сокаци, „плацеви", гробља и т. д. морамо ђубре, трулеж прво клорним кречом, галицом или карболом или раствором од сириџика посути, па онда тек уклонити, а просторе те засађивати биљкама, које брзо расту. Изметима и одметима одузимамо кужну снагу, кад их посипамо или засипамо карболом, галицом или раствором од сириџика. (Грам сириџика на литру воде.) Судове, у којима смо држали различите кужне материје, морамо прво добро са карболним раствовом промућкати, па онда искувати. Окужено рубље мора се добро карболним раствором попрскати, затим искувати, па онда тек као обично прати. Хаљине креветне и за ношњу, које су окужене или су биле у домашају каквога заражљивога болника, ие смемо трести ни лупати, него их морамо изложити топлоти водене наре од 130 града за нај-