Stražilovo

СТРАЖИЛОВО. ВР. 15.

454

«»■« I III ■ Љубав и милошта сиротињи паћеници препунила била срце у добричине Гереског: дарежљивом десницом ублажио је старац многом и многом јаде тешке и невоље љуте; убрисао сузе сиромаши многој те многој. Црква му била предверје рајско — светиње божје, извор утехе и насладе: Кад у цркву иде — ромори му брада као роморика; |кад из цркве иде — мирише му душа као струк босиљка. . . Доброчинство му било радост срцу, мелем души у самоћи самохраном. * * Мален и нејак, сиротан без оца и мајке, упусти се Герески у бели свет без ичије поТпоре и помоћи, да срећу тражи трудом и радом, разборитошћу и вредноћом. Тешке путе путовао, мучне броде бродио, док је нашао груду земље благословене, и на њој станка и попришта труду свом и вредноћи. Бог и вера — говораше Герески — и уздање у се пратило га свуд по свету, куд је ходио и бродио. И бог и моћ узданика поможе му. Тражио је срећу и нашао је — поштеним радом и праведним напретком | богоданим и благословеним. Из низина, из сиротиње подигао се Герески до угледа и припознања, где је год трајао дневе своје мучне и радне, ал сретне и напредне; подигао се до узор човека међ људма, избраника и великог добротвора сред драгог народа свог, у ком пониче. Бог му дао среће у животу са сапутницом дуга века свог; бог га био обдарио подмлатком лепим, са три красна мушка чеда, радости и наде, којој се радоваху и срадоваху за лепе среће брачне, за младости своје Герески и мила му супруга Јелена, Ал су пути божји неиспитани и воља божја окреЦе на радост човеку и онда, кад кога жалост нађе голема, за први мах ненакнађива. Три стручка цвета, три синчића узе бог Гереском — да их замени старцу у старости позној посинцими из драгог му народа , све по избор бољима од бољих, с нараштаја за нараштајем наизменце, да се множе и занављају редом, као оно цвет до цвета и пролист у вотњаку-расаднику с пролећа док је год народа српског и у народу лепа смера и намене светлих задужбина добротвора му Гереског. Оставив своје родно место Череви!! — вели добротвор Герески у својој последњој вољи — много сам по свету ходио и доста се напатио, док се нисам у сродној великој Русији а наиме у граду Одеси настанио, где сам леп иметак стекао и са евојом блаженопочившом супругом Јеленом Опиридоновом рођ. Михаљици задовољно живио. Но, живеки у сродној нам Русији, свагда сам се секао мога драгог рода српског, из кога сам поникао; а сећао сам се и мога родног места Череви^а, куда сам више година из далеке Русије долазио и где је на послетку моја верна супруга своје кости оставила.* Неимајући *) Умрла је године 1880. и сахрањепа је у порти српеке цркве у Черевићу, у којој до н>е сад вечни санак борави и сапутник јој за живота, добротвор Герески.