Stražilovo

499

СТРАЖИЛОВО. БР. 1'6.

500

којима се свет купа у хладовиии. Кад шговећи по заливу погледамо из далека на те бање, где се женске с несташним кикотањем брчкају у морској води,

бистрој као крисгал, морамо помислити и нехотиде, е су саме виле, од којих се цигло разликују модерном СВОЈОМ КОСТИМОМ. Свршиће ср.) '

ДЕВЕТ БРАЋЕ И СЕСТРИЦА МАРИЦА/

ајка Мару на далеко даје, Преко мора три конака хода. Мајка даје, а Марица неће: „Нећу, мајко, жива на далеко, „Не могу ти често долазити !" Проговара остарила мајка: „Не будали, моја ћери драга, „У тебе су девет твоје браће, „Девет браће и девет сестара. „Често ће те они облазити. „У години свакога мјесеца, „У мјесецу сваке неђељице." Кад је мајка Мару удомила, Куга јој се у двор уселила. Помори јој све девет синова, Напосљетку сина Пантелију, Најмлађега но најмилијега. Помори јој, што имаде ћери, Напосљетку и ћерцу Јелицу, Понајмлађу и понајмилију. Пролазило девет годин дана. Нико Мари није долазио; Кука Мара, кано кукавица, А превија, кано ластавица. То се самом богу сажалило, Па говори светом Аранђелу: „Аранђеле, божији анћоле! „Пди, сиђи доле на земљиду, „Задани јој брата Пантелију, „Нека иде својој милој сеји!" У млађега поговора нема. Сиђе на земљу свети Аранђеле, Задану јој брата Пантелију, Најмлађега понајмилијега. Оде братац својој милој сеји, Далеко га сеја угледала, А још ближе пред њег ишетала. Руке шире, у лице се љубе. За лијепо питају се здравље. Питала га премилосна сеја: „Чујеш мене, братац Пантелија! „Јели мајка браћу иоженила, „Јели мајка сеје ноудала?"

Одговара братац Пантелија: „Сву је мајка браћу поженила, „Све је мајка сеје поудала; „Сви смо нове куће поградили. „И мене је мајка оженила, „Сеја Јела синоћ испрошена, „Испрошена и подувачена." Проговара премилосна сеја: „Чекај мене, брате- Пантелија, „Док укувам бијеле колаче, „И порежем од илатна дарове, „И салијем од злата прстење!" Чекао је братац Пантелија, Док је сеја скупила дарове, I Га су пошли свом бијелом двору. Кад су били кроз гору зелену, Проговара тица из горице: „Мили боже, чуда големога, „Чудо виђе прије невиђено „Како иде живи за мртвијем!" То зачула нремилосна сеја, На говори брату Пантелији: „Чујеш ли ти, брате Пантелија. „Што но вели тица из горице, „Како иде живи за мртвијем ?" Проговара братад Пантелија: „Не будали, моја мила сејо, „Не говори тица из гор.ице, „Како иде живи за мртвијем, „Већ говори тица из горице, „Како иду братац и сестрица." Кад су били језеру зелену, Проговара риба из језера: „Мили боже, чуда големога, „Виђе чудо досад невиђено, „Како иде живи за мртвијем !" Проговара премилосна сеја: „Чујеш ли ти, брате Пантелија, „Што говори риба из водице, „Како иде зкиви за мртвијем?" Проговара братац Пантелија: „Није, није, моја мила сејо, „Већ говори риба из водице.

*) Читаоци нека упореде 29. и 30. број „Српског Забавника" од ирошле године, где је црота Никола 1>еговић саопштио ијесму народну под насловом „Девет посаваца и сестрица Дуњица", и 7. број „Јавора" ове године, у ком се налави народна пјесма, саопштена од Јована Бијелића, под насловом „Девет браће и сестра Јелица.