Stražilovo

501

СТРАЖИЛОВО. БР. 16.

502

„Како иде братпц и сестрица ! • Па одоше кроз гору зелену. Кад су били близу бјелог двора, Говорно братац Пантелија: | в Б° га теби, моја мила сејо, ■ {„Погледајде иебу нод облаке, / „Каква оно тица висом лети?" Погледала премилосна сеја. Погледала небу под облаке, Ал нестаде брата Пантелије, Најмлађега понајмнлијега. Бијелина на Цвијети 1884.

Оста сеја јадна кукајући. Она иде свом бијелу двору, Кад је дошла свом бијелу двору. Стара мајка на огњишту сједи, Сеја Јела под покровом лежи. Кад то виђе премилосна сеја, Она цикну кано љута змија, Па се вата мајци око врата; Како се је јадна ухватила Тако се је и окаменила! Прибележио '|.')0 |)1)<! Свитлпк.

МАТЕРИНА ЗАКЛЕТВА.

СРПСКА НАРОДНА ПРИПОВИЈБТКА ИЗ ГОРЊЕ КРАЈИНЕ. ИЗ ЗВИРКЕ ВЛАДИМИРА КРАСИЋА. пустила у собу, али ће доћи, сад на, девет вукова, за које, ево, и вечеру кувам, па ће те растргати, јер на свакога чоека реже; али да те пустим, свеједно би те у гори нашли; него

ила Је тако Једна сиротна удовица, а имала је девет синова и једну кћер још у колијевци Она је њих с великом муком хранила. Што би гођ напросила, то би њима дала; а она је без јела остајала. Тако им једанпут нешто дала да једу. На то мала у колијевци заплаче, а она скочи, да јој даде посати, и пошто се мала умири, дође она натраг, али они већ све појели. Кад је то она виђела, рече им: „Ко вуци једосте и поједосте, вуци од вас и постали!" И они одмах постану вукови и отиду у гору. Удовица сад сама остане са једном кћери. Пошто је мала нарасла до десег година, говорили су људи у селу за њом, да је она имала девет браће, и да су се сви створили у вукове. То је она слушала, а није ником казивала. Најпослије одлучи, да ће матер питати, је ли то истина. Једанпут рече она: „Мати, мени људи диване, да сам ја имала девет браће и да су се сви у вукове створили и оташли у планину; ако је то истина, ја ћу гледати, да их ослободим." Мати јој рече: „Истина је, моја кћери, они су се сви учинили вукови, кад сам их једном заклела." Кад је то она чула, рече матери: „Мајко, испеци ми погачу и дај ми барило воде; ја идем браћу тражити." — г Кћери моја, куда ћеш тп? Њих сам изгубила, па још и тебе да изгубим! Куда бих ја онда јадна сиротица?" Тада рече кћи: „Ја, мајко, морам браћу наћи, само ми начини, што сам ти рекла." Мати јој испече погачу и спреми је, а она отиде. Прву вечер дође до једне куће у гори и уђе унутра. Кад је ушла, нађе једну стару, па је замоли, да је прими на конак, јер да се боји вани спавати „Драга моја кћери", рече јој старица, „ја бих те радо

ходи ти на таван, па се добро сакри. Али прије ми у кратко кажи, зашто идеш по свијету?" ђевојка сад каже, како има мајку, како је имала девет браће, па како их је мајка заклела и како су постали вуци, па да их сада иде тражити по свијету, не би ли их како нашла. Старица за тијем рече: ,,Ходи, драга кћери, како сам ти рекла, и сакри се добро." Она отиде горе и сакрије се под баџом. За мало дође девет вукова и одмах свуку вучју кожу и постану лијепи младићи. (То је била срећа за ђевојку, јер јој сад неће ништа учинити.) Старица њима сад даде вечеру, а кад су вечерали, рече она њима: „Синци моји, од кад сте к мени дошли, још вас нијесам питала, окле сте и шта сте; али сам ноћас нешто уснила, па сам зато одлучила, да вас питам: уснила сам, да имате матер и сесгру, па да вас је сестра почела тражиги по свијегу, ако би вас могла како ослободити." Сад почне најстарији приповиједати, шта се с њима догодило, како их мати најкашње заклела, кад су све били појели, што им је она била сварила, док је она само једну жлицу појела, и да су оставили једну малу сестру код куће, да ће сад имати већ дванаест година. „Па би ли ви ради своју сестру виђети?" упита их старица. Они одговоре: „0, како не би, та радије бисмо је дочекали него озебао сунца!" По том зазове старица ђевојчицу (а она је све ,чула, шта се доље говорило). Она дође доље и рече браћи: „Мила браћо моја! Ја сам ваша сестра и ја бих