Stražilovo

503 СТРАЖИЛОВО. БР. 16. р ,04

вас рада ослободити, ако се узмогне, само ми кажите, како би?" Кад се све девет браће с њоме ижљубило, рече најстарији: „Драга сестро наша, ти би нас могла ослободити, али јако тешком муком, зато је боље и не почињати." „Само ми кажи како", рече она, „па се ншнта не бој." Тада јој рече најсгарији брат: „Ти би морала цијелих девет година мучати, да ни једне ријечи не проговориш." Она им рече, да ће мучати. Иза тога они њој кажу, да ће се добро удати, али да ће велику муку претрпити; само нека устраје, па ће све добро бити. Она се с њима пољуби, па замукне. За тијем се врати кући к матери. Мати јепита: „Кћери моја, јеси ли нашла браћу?" Али она закима главом, да јесте, али не дивани ништа. „А гђе си их нашла?" запита мати. Оиа покаже главом у планину. — „Хоћеш ли их моћи како ослободити?" Опет она мане главом, да хоће. Сад је она више ништа не пита, него некако набави једну краву, па је даде кћери да гони у пашу. Један пут је ишао краљев син у лов и намјери се на њу. Види је, како је лијепа и одмах се у њу заљуби. Дође к њој и пита је, хоће ли бити његова. Она мане главом, да хоће, али не проговори. Он је одмах одведе собом у двор. У двору нијесу били с њом задовољни, а особито мати његова; она му је вавијек приговарала, за што је ишао узети нијему ђевојку. Али он би њој рекао: „Ако је нијема, моја је и нико је мени омразити неће, јер бих ја и сами мој живот за њу дао." Сад је он морао ићи на војску, а жену остави носећу. Кад је дошло вријеме, она роди лијепога, сина А како је била свекрва на њу љута и свакако је хтјела сину омразити, узме дијете и баци га кроз прозор у јаму; али један вук дође па попане дијете и однесе. Свекрва подметне штене њој, и то је штене она морала хранити. Тада пише мати сину, шта му је жена родила — нека је оћера. Али он натраг пише, нека добро хране, што је жена родила и нека добро на њу пазе,

да јој се не би што догодило. За мало се времена и сам поврати кући. Али он мораде опет на војску, и опет остави жену носећу, а она опет роди сина, а овекрва га узме, па и њега баци кроз прозор ван. Опет дође један вук и однесе дијете. Свекрва подметне штене, па опет пише сину, да му је жена родила и друго штене. Он опет отпише као и прије. За мало времена дође и сам кући, па није жени ниједне злочесте ријечи рекао. И по трећи пут он отиде на војску, а жена остане носећа. Она роди и трећега сина; свекрва га баци кроз прозор, а подметне штене, да га доји. Сад навали у писму на сина, да жену оћера, јер да га је већ доста осрамотила и помисли: „Сад је управ мора оћерати." Син пише, нека ночекају, док сам дође, да се освједочи. Он дође кући, и нашавши жену, ђе доји штене, сад се обрне од ње и одлучи, да ће је објесити. У јутру ју је већ водио на вјешала и већ су били готови да ће је дигнути. Она плаче, да би се све камење распадало: сузе јој иду као из кабла; он јој их таре рупцем, јер ни сам није могао дурати. Кад на један пут трчи девет младића на коњијех. И обуставе вјешање. Кад су младићи до њих дошли, — а то су била браћа њезина, који су се већ били ослободили — скоче к сестри, даду јој сва три њезина сина, који су били лијепи као сунце жарко, и реку јој: „Проговори, сестро, јер смо ми сада ослобођени! Данас је девет година од кад мучиш." Она узме синове, али не проговори, докле гођ није рекло све девет браће, да слободно проговори. За тијем даде она мужу сва три сина, па му све каже, како је родила три сина и да јој је свекрва сваки пут подметнула штене. Кад је он то чуо, пошаље по матер, нека брзо иде тамо, да види, ђе ће невјесту објесити. Она не буди лијена, једва дочека, на брже полети. Дође тамо, види, шта је, и одмах сина моли, да јој опрости. Али он не хтједе је послушати, него је даде објесити.

о —^-2322^

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ,

ОУКА 0 ЧУВАЊУ написао др. Милан

ЗДРАВЉА. За народ ЈоваиовиЛ Ђчтут. На/УЧ. грађено дело. На по се штампано из „Народног здравља". У Београду. Краљевско-српска државпа штампарија. 1884. 8-на, XIII. 345.

1. Ништа лепше од здравља. Све на страну а „здравље је најпрече". Поред леиог здравља све ти се мили. па нека си и у неприлици каквој, лакше ти је. Поред рђавог здравља не мили ти се ништа. Омрзне ти често и живот.