Stražilovo

671

(Како се ради У Амернци.) Америчани су у раду 8Драво нрактични. Т1ше 18 топеу — време је новац — тога се држе до крајности. Ирави јенкиј, кад јутром уђе у радионицу, ирочита најпре писма, која су стигла, па одма стенограФу једном крај себе диктира одговоре; стенограФ тај опет од стиха преклавира то са стенограма на писаћу машину, која са своје сгране двапут брже ради, но шго се нером пише. СтенограФијом се служи у Америци не само свака већа радња, него и трговчићи имају сваки свој стенограФ Кад издиктира одговоре, оде Американац у своју писарницу, где има на пулту два телеФона и то не у куту собе, него баш на самом пулту, јер би га иначе стало два три корака, да до телеФона дође, а то се већ зове: траћити време. Такве веће етаблисмане спаја често телеФОн са телеграфском жицом те су тако ти трговци у директној свези с целим светом. — СпециФично американски је завод теззеп&ег "ћоуз' а. Има н. пр. у Њујорку до 240 писарница, које су телеграфски спојене с хотелима, јавним зградама па чак и с приватним становима. Ту служе вешти, интелигентни дерани од 14 до 15 година. Кад хоће ко шта да норучи, закуца само на телеграФ; одмах дође деран, каже му се порука а кад испоручи, врати се и јави Такав један тезвеп§;ег ћоу стаје по нашем новцу 90 новчића на сат. (Брзипа у животиња.) Орао прелети за један сат петнаест немачких мил>а; свака друга велика тица може на дан прећи до 120 миља. Има великих тица, које лете још брже. Тако је одлетио соко један Француског краља Хенрика II. са лова у Фонтенеблоу, па су га после 24 сата ухватили на Малти Иврачунало се, да је тај соко прешао 270 миља, а то је ва један сат дванаест миља. И голубови и ласте лете здраво брзо. — Међу сисавцима има животиња, које трче брзо и истрајно. Тако је енглески коњ Хамблетонијан при утркивању неком за осам минута превалио пет енглеских миља. Ирвас је кадар на дан ирећи тридесет миља а камила иросеком дванаест до петнаест миља Куд и камо су спорије рибе и остале животиње, као пужеви и мрави. Најхитрија риба пређе на дан само по миље а пужу треба пуних педесет дана, да премили једну миљу. Вредни мрав је бржи од пужа; што пуж ва минут, то мрав за петнаест до осамнаест секунада. Ј, П.

АФ0РИ0МИ. (Старо-грчки.) Будала баци камен у воду, па га ни сто паметних људи не могу да ивваде. Пароднр. Сократ оплакивао смрт свога сина, а кад му неко примети: „Сузе ништа не помажу", рече: „Па за то баш и плачем." Диоген. Зао човек је себичан, јер што год ради, ради цигло за се. Али човек честит, поштен не може бити себичан, јер ради другима у корист. Лристотел. Пролазећи крај туђих кућа, научимо се одвраћати од њих своје погледе, као што уклањамо од њих и своје руке. Плутарх.

672

У љутини ништа не приличи већма него ћутање, па кад се и стишала мало љутина, ваља ипак још зауздати језик и не дати му да се излије у страсним и нерасудним речима. Сафо. Питали Агесилаја, за што су Шпартанци најсрећнији од свију народа. „Томе је узрок, рече, што се они више веџбају него сви други, у науци: да слушају и да заповедају." Илутарх. Чувај брижније тајну но поверен ти новац. Исократ. Властољубље је једина страст, која никад не стари. Тукидид. Труди се да се узвисиш изнад других, али знај се држати ипак у границама једнакости. Исократ Хвала само тако може бити пријатна, ако долази од људи слободних. Ксенофон. Брасида, метнув руку у корпу са смоквама буде уједен од миша, кога беше ухватио. Пустив га одмах, рече својој* околини : „Ни једна животињица није тако слаба, да не би могла избавити свој живот, кад се усуди, да га брани. Плутарх. Хоћеш ли да мучиш човека који те мрви? — У место да му пребацујеш његово мекуштво, његову разузданост, неправичност и лакомосг — буди сам човек поштен, живи умерено, љуби истину и показуј сваком приликом и у свему, да си пријатељ правде и човечности. Марко Аврелије. Богатство и врлина јесу два тела, метнута наједнувагу: један се не може дићи а да се други не спусги. Платон. Мање треба сажаљевати невољнике, него завидљивце: први сносе само своје јаде, а завидљивце чини не само сопствена несрећа, већ такођер и туђа срећа. Теофраст. Били ми робови или слободни,зар нисмо одједног и истог меса ? Природа није створила ропство, случај подјармљује тела Филемон Нема тамо демократије, где мален број слободних људи заповеда већини робова. Аристотеле. Сваки се сталеж равна по својим старешинама: где год видимо људе да се одају нереду, томе су се научили од својих старешина. Софокле БИБЛИЈОГРАФИЈА. Народиа библијотека браће Јовановића. Изашла је свеска 105. БГемањићи, из српске историје Јована Рајића архимандрита. II. — 16. н. (35 пара). Добијасеу свима српским књижарама. — Претплата на 24 свеске ф . 8 50 (7 дин.) а поједина 18 н. (40 пара) и онда се шаље о трошку књижаре свака свеска уредно. — Излази сваких 14 дана 1 св. — Новац се моли у напред с пошт. упутницом. Јогуиица (Маиге (1е $ог%в). Роман у два дела. Француски написао Жорж Оне. Превео Бранко Мушицки. Други део. Свеска друга библијотеке одабраних романа. У Новом Саду. Издање штамнарије А. Пајевића. Стр. 186. Цена 60 н. Гласпик ерпског ученог друштва. Књига 61. Равлична научна грађа. У Београду 1885, у штампарији краљевине Србије. Стр. 172.

СТРАЖИЛОВО. БР. 21.

САДРЖАЈ: Доцкан. Песма од Д. Ј. И. — Опет то, али мало друкчије. Слика из народног живота. Пише поп Панта Поповић. — Разни путеви. Приповетка Милана Савића. (Наставак.) — Суламка. Жалосна игра у пет чинова. Написао ФрањаКајм. Превео Благоје Бранчић (Насгавак.) — Најстарије српске народне песме. IV Легенде. Од проФ. Ђ, Магарашевића. (Наставак) Иодлистак: Виктор Хиго. Од Александра Сандића. — Листићи: Позориште и уметност. — Књижевне новос/ги — Смесице. — Афорисми. — БиблијограФија. „СГРАЖИЛОВО" излави сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је б Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. иа четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. Рукописи се шаљу уредништву а иретплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТ. МИЛЕТИћА У НОВОМ САДУ.