Stražilovo

729

ОТРАЖИЛОВО. БР. 23.

730

НАЈСТАРИЈЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ.

IV. Л Е Г Е Н Д Е, (Наставак)

апред споменусмо, да ћемо у другом делу |јТ песме „Свеци благо деле" наићи на такове стихове, који за себе чине опет једну целину, а по садржини им се види, да певају о казни божијој, која постиже грешан свет. Ево тих стихова: „Сестро наша, Блажена Марија! „Каква ти је голема невоља, „Те ти рониш сузе од образа? „Ал говори Влажена Марија: „А мој брате, Громовник Илија! „Како нећу сузе прољевати, „Кад ја идем из земље Инђије, „Из Инђије из земље проклете? „У Инђији тешко безакоње: „Не поштује млађи старијега, „Не слушају ђеца родитеља ; „Родитељи пород погазили, „Црн им био образ на дивану „ Пред самијем Богом истинијем; „Кум свог кума на судове ћера, „И доведе лажљиве свједоке „И без вјере и без чисте душе, „И оглоби кума вјенчанога, „Вјенчанога или крштенога; „А брат брата на мејдан зазива; „ђевер снаси о срамоти ради, „А брат сестру сестром не дозива. „Њој говори Громовник Илија:

„Отић 1 ћемо Богу на диване, „Молићемо Бога истинога „Нек нам даде кључе од небеса, Да затворим' седмера небеса, „Да ударим' печат на облаке, „Да не падне дажда из облака, „Илаха дажда, нити роса тиха, „Нити ноћу сјајна мјесечина, „ Да не падне за три годинице; „Да не роди вино ни шеница, „Ни за цркву часна летурђија" „Па одоше Богу на диване. „Молише се три бијела дана „И три тавне ноћи без ирестанка, „Молише се и умолише се: „Бог им даде од небеса кључе, „Затворише седмера небеса,

„Ударише печат на облаке, „Те не паде дажда из облака, „Плаха дажда, нити роса тиха, „Нит' обасја сјајна мјесечина; „И не роди вино ни шеница, „Ни за цркву часна летурђија, „Пуно време за три годинице; „Дрна земља испуца од суше, „У н>у живи пропадоше људи; „А Бог иусти тешку бољезану, „Бољезану страшну срдобољу. „Те помори и старо и младо, „И растави и мило и драго, „Што остало, то се иокајало, „Господина Бога вјеровало. „И осташе Божји благослови, „Да не падне леда ни снијега, „До један пут у години дана; „Како онда, тако и данаске. „Боже мили. на свем теби вала ! „Што је било више да не буде!" Грешне људе дакле казнио је Бог тим, што је дао светитељима кључе од небеса, те „затворише седмера небеса", из којих није падала киша за три године дана: Црна земља испуца од суше, У н>у живи пропадоше људи. Нуз то удари још страшна срдобоља, коЈа помори и старо и младо. Овако пева народни певач, а овако читамо и у библији, књизи о царевима гл. 17. и 18. Дар је Ахав навео народ на такова безакоња, да је казна божија морала стићи и Ахава и грешан народ. Зато је изишао једном пред цара Ахава Илија и ово му рекао: „Тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојиш, ових година неће бити росе ни дажда, докле ја не речем." После тога доиста ниЈе било ни росе ни кише. Силан је свет поумирао, јер сви се потоци и реке засушише, те у народ удари морија. Тако је дуго трајало и по библији треће године рече Бог Илији: „Иди, покажи се Ахаву, и пустићу дажд на земљу". Мало потрајало, облак се на небу укаже и киша паде на земљу, која сада даде плода (Посл. Јудино У. 17.) У овом се дакле слаже народна песма са