Stražilovo

733

СТРАЖИЛОВО. БР. 23.

734

вођа „Колу", да му буде у иотпуном смислу речи душа. Шта више смело тврдим, да није било те душе, зацело би несложни удови упропастили тело. Зато му припада свака хвала и слава, што је ове године својом савесношћу (која би можда каквог сујетног потнреседника и разгњевила,) својим тихим али постојаним одушевљењем одржао друштво. — Али на жалост морам приметити, да су чланови из трговачког сталежа уреднији били и нри похађању седница а и певања 8а село, него великошколци, што се нк мало не слаже ;са одношајем у интелигенцији њиховој. Предавања су ипак покадшто разгрејала чланове и намамила их на седницу. Предавања су ишла по овом реду: 1. Властимир Вогосављевић: Свештеник у народу. 2. Др А. Данкуц: 0 заразним болестима а наиме о колери. 3. Благоје Бранчић: превод: Нуста Тврдиња (А ризг^а уаг) од .Јулија Варшањије. 4. Властимир Богосавл>евић: Радиност стакла у Чешкој (превод с немачког). 5. Милан Поновић: Појезија и наука (на свечаној седн. о св. Сави). 6. Благоје Бранчић: Језик, његово биће и постанак му. 7. Милан Поповић: Сифилис и брак (у два предавања). 8. Тихомир Осгојић: 0 8начају рада св. словенских апостола Ћ.ирила и Метода и 9. Л. аза Секулић: Луч у тами, пригодна несма (обоје на свечаној седници на дан Тхирила и Метода). Предавања су била већином врло поучназа чланове и обично се на њих надовевивала доста жива дискусија Још да их је више било па не би било замерке. 8. Априла п р. држало је друштво „село с игранком", које је по свој прилици било последље, судећи по грдном деоициту од својих 100 Фор. Чланова је било уписаних око 50, али кад би човек рачунао по томе, колико их је долазило на седнице, а тек колико их је платило чланарину, не би их набројао ни трећину тог броја. Ја у опште не разумем, каква иојма имају о друштву људи , који се упишу, долазе на седнице а не плате ни крајцаре или дођу па се упишу па после ни њих ни чланарине? Овим се друштво упропашћује. „Коло младих Срба" би требало у том погледу или да донесе одлуку, да се може чланарина опростити појединцима или да се онај искључи, који не плати. Ја мислим, да би сасвим достојан одговор био такима ово друго због тога, што је чланарина доста мала. Овако пак има их, који већ две године не платише а увек се још рачунају у чланове. Да вавршим. Врло поштујем мњење неколицине свесних чланова , који увиђају, да друштво куња, да не врши свој прави задатак, па ипак се теше тиме, да друштво бар у толико користи, што се неколики чланови састају, да прозборе коју српски. Но ја мислим, да такве полутанске ствари не би требало неговати. Каква смисла има такво друштво, које нема никакве реалне кориети за живот него још рђаво утиче на нове чланове и убија им често и оно одушевљење, које су собом донели? Зар тако друштво има какве етичне вредности, кад не може оно мало српске омладине да превуче и да збратими? Каква разлика између „Кола и и пређашње „Преходнице" ? Или је вар то цељ састајању на седницама, да се има шта ваписати у записник, који осим голих Фрава не покавује никаква рада? Не, не, треба се једном решити или — или. Ако друштво треба и даље да постоји, треба га излечити од немара, треба члановима улити мало воље и одушевљења, иначе до века се мучити са седницама и предавањима — није цељ никаквом друштву. ТТТто год сам овде рекао, нисам рекао из мржње, него у доброј намери. Овим признањем свијим никако не убла-

жавам свој суд о „Колу младих Срба". Само и опет лепа нада, та варљива сенка, о којој сво Српство виси — нада, да ће ваљда ипак боље бити, треба да крепи сваког, који има воље, способности и одушевљења на рад то.

Г Л А 0 Н Ж К, (Сшшеник Мецофаитијев ) 17. Марга пренесено је тело МецоФантија, за ког се припокеда, да је знао педесет и осам језика, ив капеле „1)е1 Сгосе^188о" у цркву св. ОнуФрија у Риму, где је и гроб Тасов, у капелу „Веа1зо Р1е1зго (Н РЈза 1 * у истој цркви. Над гробом кардиналовим поред гроба песника „ослобођеног Јерусалима" подићиће се из јавнпх прилога споменик мраморан, што га је израдио вајар Бонола у Болоњи. П030РИШТЕ И УМЕТН00Т. (Сриско иародпо позоршпте у Земуну ) Од последњег нашег извештаја амо приказала је дружина српског народног позоришта у Земуну ове комаде: прво и прво за .једно вече три ТриФковићеве шаљиве игре и то: „Француско-пруски рат" са изврсним приказивачима: Ружићком, Добриновићком, Ружићем и Добриновићем, даље „Честитам" и „Љубавно писмо"; затим су још давани редом ови комади: „Адријена Лекуврерова а са Вујићком у насловној улози, „Звонар богородичине цркве" са Л. Хаџићевом као Есмералдом, „Фуршамболови" и „Библијотекар." („б1оуапзку ћидећпх буе1"). Диригент и композитор X. В. Властимил Хаусман рад је да ивда збирку комчози ција (извода и8 опера, увертира и т. д) најбољих ческих, српских, хрватских, пољских, руских, словеначких и других словенских композитора. Међу осталима биће у тој збирци заступљени: Бенд^л, Дворжак, Глинка, Хримали, Даворин Јенко, Зајц, Кухач, Моњуска, Сјеров, Сметана, Верстовски, и Зелењски. Прве су две свеске већ у штампи. Цена ће бити једној свесци 1 Фор. 50 новч.

КЊИЖЕВНЕ Н0Б00ТИ. — 29. 'Јануара 1887. године навршиће се 50 година, од како је славни руски песник Пушкин преминуо; тим даном истиче монополно право његових насљедника на издавање дела покојног песника. Сва досадања издања Пушкинових дела скупа су и једва приступачна и образованим људима а камоли простом свету. Зато је проФесор Стороженко предложио у московском „Обш;еству лвзбителеи россшскои словеености" да се на ново издаду пушкинова дела, како за образован свет тако и за народ. „Обш;ество" је у начелу усвојило тај предлог и дало је В. Е. Јакушкину, да скупи градиво и да изради планове за то двоструко издање Пушкинових дела.

0 М Е 0 И Д Е. (Виктор Хиго.) Пово^ом смрти Хигове ивашло је једно вванично гшсмено, које нам даје сведочанство, како Фран цузи умеју да цене св'оје великане. Ево га у српском преводу: Француека република Слобода, Једнакост, Братство. Градска кућа XVI. срева. Свет И8губи ВиктораХига. — У свету га имађаше Француска, у Француској Парив. — У Париву је пак Паси,