Stražilovo

831

СТРАЖИЛОВО. БР. 26.

832

Ноћу од тридесетог новембра на нрви септембар 1744. године почео је страшно беснити вулкан Контоиакси а није се пре тога баш ни најмање земља тресла нигде у околици. Исто тако није се земља тресла ни године 1877. кад је исти вулкан ватру бацао: ватра је куљала од двадесет петог до двадесет деветог јунија. Почне затим на уста брежна силна водена пара излазити и у вис се пењати. Са паром избаца брег и земљу и камење. Ал све је то ситно, у прашини, зато се и зове вулкановим пепелом. Често у исти пар спушта се по обронку брега и лава. А то је растопљено усијано камење; оно истиче из кратера и разлива се са брега као вода. Лава ова хлади се и тврдне и — по брегу хвата се нека кора. Има брегова, у чији се кратер даде гледати баш и онда, кад се из тих уста најбоља ватра разлази. Таки је вулкан на Стромболију, малом острву на северу од Сицилије. Кад загледиш у вилице таког вулкана, а оно му у усти много саме отопљене усијане лаве; све се црвени. Кроз ту лаву продиру грдни, велики мехурови од водене паре или од других ваздушних тела. Чим доспу до површине, пуцају, облаци се направе па лете у вис небу под облаке а потрзају собом и саму црвену лаву. Какав је то величанствен призор, кад у облаку видиш црвен, црвен јаку, која у вис полети а после се враћа те и бледи и тавни. У усги вулкана на острву Хаваји има лаве у грдном комађу. Пара га не може да избаци. него тек подигне па одушке гдегод нађе и изађе, а ко мађе се спушта, да га опет нов облак из кратера дигне. Прави таласи. Узбуркала се румена лава Кад пара из кратера излети и у иебо нолети, брзо се праве грдни облаци. Сева тада и грми и пуца. На све се стране разлеже. Киша пада, као да каблом сипаш, рекао би, облак се провалио. Особито је јако грмило, кад је Котоаакси 1877. године ватру бацао. Разлегала се грмљавина по целом Еквадору а црни и сиви облаци од самог пепела ширили се такође по целој републици. Пустошили су ужасно. Народ се јако ускомешао и поплашио. У вароши Квито посред дана била је највећа тама; кроз ту таму кривудале су муње а пратила их грмљавина. Сунце није могло продрети

кроз облак четир пуна дана. Дисати је било врло тешко. У земљи је тутњило. На кровови у кућама било је толико пепела, да се свет бојао, е ће се провалити. Кад се оно крајем године 1883. и почетком 1884. виђала велика црвен по небу, неки су говорили и доказивали, да је томе узрок вулкан један у низоземској Индији, који је 26. и 27. августа 1883. ватру бацао. Тада је био и земљетрес и моретрес тако јак, да се јачи не памти. Од вулканске масе као лаве, пепела, пловућца . .. пуних четрдесет сати на више километара била је помрчина јака. Беле, да се ваздушни састојци, које вулкан баца, разишли на све стране и отуд црвено небо. Од грдне је штете по околину пљусак, који пада, кад вулкан избаца. Више поквари он него све друго, што из брегаизлеће; више уништи јака киша него пепео. Облак се шири на све стране уоколо. Што више, све је шири а посред њега провлачи се у вис црвена лава. И лава из кратера обасја облак. Све се црвени. Изгледа, као да нешто гори и да се диже, да пламен небо лиже, ал — у истини нема ту никаквог пламена. Црвсн и румен и пламено оно црвенило долази од усијане лаве. ЈГава искаче код малих вулкана на уста а код великих ређе. У ових је ждрело дуго на се и лава има да диже по више иљада метара, док не приспе на крај а из земље је гура пара и друга ваздушна тела, с тога и разваљује она брег на усти иа се разлива нуз брег а и не лети у вис. Из вулкана излеће ситније и крупније комађе. Најситнији је вулкански песак или непео. Оваки песак диже се често врло високо: до три иљаде метара. И онда се шири по ваздуху; разноси га ветар. Пепео везувов разишао се године 1822. до седам стотина осамдесет километара. Песак са Консигвине у, средњој Америци помрачио је 1835. године у округ пет стотина километара а разишао се на петнаест стотина километара. Иепео из Сангеја у јужној Америци покрио је 1842. и 1843. године петнаест километара око брега унаоколо пуиих сто метара дебљине и упропастио предео потпуно. Многа пута помеша се овај песак и пепео са кишом, која пада кад вулкан баца ватру. И отуд је тек штете и несреће. (Наставиће се)

Са данашњим бројем завршује се по године ивлажења „Отражилова". Молимо иоштоване претплатнике, да обнове претплату. САДРЖАЈ: Колок. Песма од Војисл«чва. —Суђено је тако. Приповетка са села (Свршетак) —Разни путеви. Ириповетка Милана Савића. (Наставак.) — Суламка. Жнлосна игра у пет чинова Написао Фрања Кајм. Превео Благоје Бранчић (Наставак.) — Брег ватру баца. „СТРАЖИЛОВО" ивлави сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину Рукописи с.е шаљу уредништву а нретплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИ6А У Н. САДУ.