Stražilovo

/ 898 ј

ОТРАЖИЛОВО. БР. 28.

894

Везув је прво бадао пловућац. Било га је као "уашак па и крупнијег од шест до девет центиметара упреко; неко комађе мерило је и тридесет центиметара. Са Ломиеји пропала су још два села, виле око Сгабије и варошица Херкуланом. Ову варошицу потопила је лава и под лавом је још и. данас. Пепео се ширио на све стране. Северно до Рима; туда је био пун ваздух пеиела и сунце је помрчало. На југ до африканске обале, чак до Егиита; Дио вели чак до Сирије. У исто доба као да је и на Исхији брег ватру бацао или северно од ње. На једном месту у књизи, коју је написао Плутарх о питнјском пророштву, има спомена о бацању код Киме и Дикеархије. Ово је Сибила већ одавно предсказала: „брегови ће ватру бацати, море ће се јако узбуркати, јаки ветрови одваљиваће стене и ватрено комађе, многе и велике вароши норушиће се, предео ће се променути, и преобразити, да га нико нознати неће." Да-ли је Везув после ове страхоте дуго бацао, не зна се. Тако исто не зна се, да-л је у опште пре краја другог столећа још кадгод срдио се. На Исхији, — узгред буди речено, на овом острву је куд-и-камо пре Христа брег ватру бацао — куљала је ватра, приповедају, у годинама 131. до 161., па мисле, да је и Везув у другој половини овог века бар нешто немиран био. Дио говори опет о страшној ватри са Везува у

години 197. Тада је тако грмило и тутњало, да се чуло чак у Каиуи, а то је до спојих тридесет и седам километара даљине. Ватра је куљала из сред брега Дању се дизао дим а ноћу пламен. Дуго је тако трајал.о и час јаче час слабије; често је бацао пепео па и камење. Дио каже, да се ово дешавало врло чеето у години; а отуд закључујемо, да је вулкан дуго радио. Затим је зацело опет мировао. Навађа се, да је Везув после више пута бацао ватру но није сигурно тек до 469. године или до 6. новембра 472.; тада је пепео летио чак у Цариград па нападао доста дебело. Осим тога зна се, да је Везув бацао ватру године 512., па по свој прилици и 538. и још других година. Међутим је Везув мировао дуго и неки доказују, да је прни пут поново лаву избацио тек 1036. године а пре тога само пепео, песак и муљ. Од 1500. до 1631. године није никад ватру бацао, па је по лави нарасла тра^ва свуда и марва је пасла туда; чак је у кратер силазила. У новије доба разбацао се Везув често. Не схвати одмор ни двадесет година. Од 1844. године има на њему опсерваторија, па се ту пази, како се све влада Везув: тресе-л се, љути-л се и да-л је изгледа, да ће скоро ватру сипати. Први управитељ био је у тој опсерваторији славни талијански физичар Мелони. (Свршиће се.)

Г Л А 0 Н Ж К, (0 споменику Вранкову.) Освећење споменика неумрлом неенику нашем Бранку Радичевићу на Стрджилову на гробу није могло бити, како нам из Карловаца јављају и као што напред наведосмо, дана десетог јулија, као на дан преноса костију песникових на данашње и од-данашње му боравиште. Томе су узрок велике тешкоће око иренашања саме перамиде на Стражилово. Освећење се извршити на дан отварања срп. црквено-народног сабора. (Главна редовна годишња скупштина друштва за српско народно позориште) била је 17. (29.) јунија о. г. Чланова је дошло до тридесет. Свршено је доста и важних ствари, но највнаменитије је то, што је учињен корак, да се оснује пензијони фонд ва чланове српске народне нозоришне дружине. Ово је требало већ и пре учинити, јер тако ће се тек моћи осигурати екзистенција члана позоришне дружине у старе дане му. Темел. овом Фонду ударио је још 1872. године садањи подначеоник друштвени А. Хаџић: он је поклонио тада 500 Фор. фонду овоме. Фонд је порастао даље са ф . 241 нов. 40 од две представе у корист његову. И одсада ће се давати у исту цел предсгаве, узимаће се процент од глумачке плате и то 3 процента, купиће се прилози

и поклони. Нрегресена су* и примљена и правила за тај фонд и нада је, да ће ступити у живот за пет-шест година. Од своје стране можемо се само и морамо се радовати овој замисли и оваком решењу. Дај боже и народе, да се што пре оствари пензијони фонд за чланове српске народне позоришне дружине.— Осим тога поставиће се деловођа за административну и економску сграну друштвену, јер се досадањи управитељ Д. Ружић никако није хтео примити п даље управе; он нрима на себе редитељске дужности и поверава му се глумачко-уметничка страна управе. Деловођа ће имати годишње 800 Фор. и 160 у име путног трошка и дневница — Расписан је већ и стечај 8а ово место.

П030РИШТЕ И УМЕТНООТ. (Српско народио позориште у Земуну) Дружина сриског народног позоришта завршила је 30. прошлог месеца своје представе у Земуну. У последње је време ириказала ове комаде: Диманоарову драму „Црни доктор", Розенову шаљиву игру „Еј људи, што се не жените!" у преради А. Јовановића-Муше, у којој је као Јованка гостовала Милка Максимовићева са краљевоког позоришта Београдског; да-