Stražilovo
СТРАЖИ10В0
УРЕђУЈЕ ЈОВАН ГРЧИћ.
БРОЈ 28.
У НОВОМ САДУ 11. ЈУ Ј А 1885.
ГОД. I.
а
НА СТРАЖИЛОВУ - НА БРАНКОВ ДАН
ДНЕ 10. ЈУЛИЈА 1885.
Супце јарко зашло већ одавна. Очо данак, дошла нојда тавна . . . Нигде трага од дана бијела, Дрна нојца еа свим преотела. Ал' опета чини се менека Као бела да зорица зори... Ми идемо Стражилову томе песмарице — посестриме Милоша и
в. Р
ораниле виле певаље, песмотворке, Марка, на збориште игралиште; пораниле око неко доба ноћи, пробудиле по гори тице-певачице и по долу то поспало цвеће, у кресове о поноћи! Равијојла вила и друге јој облакиње п друге јој загоркиње још с вечера набрале с врела и потока оног горског цвећа: милодуха, плавомиља, Жута смиља и ковиља и летошње мајкине душице; спусгиле се сад па росну траву на дивотном вису оном убаве и миле Фрушке Горе, на доглед у низи тамо дивном Убавцу. Од тог горског цвећа плету виле певаље диван горски венац: цвет до цветка нижу а цветићи неувелци попуњују -— те мислиш, није венац то него бесцен-ђердан дробнога бисера, алем-камом кићен и попуњен! На шта венац горски — куда ће с њим виле певаље у то доба ноћи о поноћи ? . . . Та зар не чујете гласе им вилинске са зборишта дивног на вису том; зар не чујете, где сва гора ври од тичије песме и попевке — тугованке, радованке, на изменце; зар не чујете, где славуји милосетно прижељкују гласи своји непојамви гласе радосне и тужне ... у то доба ноћи о поноћи! Молитва је то, мислиш, на бденију у ком онуд белом манастиру; молитва је то горостасна усред горе, врх' највеће задужбине омладинске — молитва Бранкова!... :{: * * Над васом тим најлепшим на убаву Стражилову гори ено кандиоце вечно. Нит га ко припаљује нит га може угасити: кандиоце то светли свој гори
к
ЈП
§ 4 •>
ш
п