Stražilovo

919

СТРАЖИЛОВО. БР. 29.

920

Боже Дај. да га скоро буде. Тајна снага вулканова још је конреном застрта, још је у земЉи. Ннје тамо нИко био па нИ гЛаса донео. Нагађа се. откуд брегу ватре. Размишљају о томе научењаци: један овако, други онако. Бацање вулканово спада свакојаКо у оне појаве, који зависе од топлоте и од велике снаге. Кадгод вулкан баца, јавља се велиКа снага. Ова сила је од многе воде, Која је у усијаној лави. Главно је овде, да се разјасни, откуд топлоте и воде у земљи, и какви се ту процеси збивају. Топлота. назор је један, заостала је од оне првобитне, од оне, рецимо, пратоплоте. Ова је била у нрамагли, из које је ностао цео планетни систем но Кант-Жаиласовој ипотези. Вода продире од горе из мора и језера. Па кад се хладна вода додирне се врелом магмом*) у земЉи, све се појави што се виђа, кад вулкан ватру баца. Тиме је дакле цео појав протумачен. Овог назора држали се многи и геолози и физичари и правдали су га на више начина: Сваки дан имамо ирилике, да се уверимо, како се вода додира са врелим телима и како онда експлодира па се велика снага развија. Све стене, које видимо, па сви слојеви земљини, пуни су пукотипа. тако мора бити пукотина и у мореву у језереву кориту. Скоро сви данашњи вулкани су у мору или близу мора. Шта више, из вулкана близу мора излећу и соли, баш онаке, какве су у мору самом. Напослетку гајзире упоређују са вулкани и тумаче истим путем као и вулкане. Све ово говори за наведен назор о вулканима али ипак има и приговора и то каквих још. Како доспе вода до магме? Зацело су стене испуцане. Пукотина има али не смемо опет зато узети, да пукотине тако далеко иду, како ће вода доћи

*) Магма је био у земљи елој, у коме су ева тела била у течном стаљу.

Г Л А 0 Н 1 К, — Почетком школске године 1885-6. навршиће се равно 25 година, како је заслужни и уважени г. Филин Оберкнежевић ивабран за ироФееора на српској гимназији у Новом Саду. Велики број његових ђака и поштовача радо ће прихватиги ту прилику, да му на како год могући начин изрази своје признање и поштовање. — Фрања Миклошић, досадањи јавни редовни проФесор словистике на бечком свеучилишту, нлвршио је евоју седамдееету годину те ио закону мора ићи у пензију. За

до отопљене магме. То ће оправдати овако премишљање: земља је унутри топлија ; на неколико километара унутра стене су јако топле, ал нису растопљене нотпуно; кад узмемо сад на ум, како припушава само километар-два дебела стена оно под собом, морамо одобрити, да пукотииа у земљи нема: све су позатваране, као да су стене као восак. Ону меку стену припушила је стена од горе и пукотина не може бити. Истина је, да вода експлодира. кад се додирне са врелим масама, али не смемо узети, да хладна вода допире у земљи до топлих тела. Баш нанротив! Нека се спушта вода у земљу, она се и загрева. Вода се даде загревати, и доћи ће тако до пеке температуре, на којој ће остати увек у ваздушном стању, па макар колики притисак био на њу. Температура та прорачуната је на 772°, а стене се топе на много вишој температури. Ако дакле вода до течне лаве доспе, може бити само у ваздушном стању. И доиста има водене паре у лави. Но овим се не да тумачити бацање вулкана. Овде се узима, да вода лагано нродире у слојеве јако загрејане. Продре тако до усијане магме и тим је свршено. Нема од вулкана ни бацања им ни спомена. И гајзери не тумаче вулкане. Гајзер и вулкан је сасвим нешто противно. Гајзер ностане, кад хладна вада доспе у пећину какву са тоили зидови па ту се стане испаравати. Вулкан опет постаје, ако узмемо да од воде зависи, кад водена пара доспе до врелих тела. То, што су вулкани уз море и у мору, не правда такође горњи назор, јер доиста нису сви вулкани по обалама морским и по морима ; има мало изузетака. Тачније ће бити мишљење Дарвиново, да су вулкани у они крајеви, који се дижу. Колико се знаде, нема овде изузетка, али ипак има прилика, где није сигурно, да-л се земља диже. (Свршиће се.)

наследника му три су каидидата: Ватрослав Јагић, прави руски државни саветник и нрОФесор словистике на свеучилишту у Иетрограду, Авгусг Лескјен, проФееор словенских језика на универзитету у Липисци, и др. Грегор Крек, проФесор словенских језика на свеучилишту у Грацу. Јагић је Хрват, Крек је Словенац, Лескјен није Аустријанац и више се одликовао на пољу компаративне словистике. Најдосгојнији наследник био би Ватрослав Јагић, најврснији још жив ученик Миклошићев, само ако Јагић усхте оставити своје садање место.