Stražilovo

955

ОТРАЖИЛОВО. БР. 30.

956

„Красно ли је то вам удо, Обло, ситно, бјеле пути, Од мрамора ремек-чудо, Љеиа тајна — под тјем скути" Ја држим да је то прилична индискреција према девојци. И Блумауер спомиње тако нешто у својој травестираној Енејиди; „ траз тап заћ, „]?и88, Л^а<1еп, Кте еЈ; сае+ега," али то се не односи на најмилији предмет сваком песнику, на љубазницу. Бадава се Трнски у последњој строви довија: „Драга за то не смје знати, Нит би туђем оку таштом, Дао ножке загледати, Стог их кријем шутње плаштом", а овамо нам описује све, само — тЈгаћИе (Ис1и само пе пету, то ииаче њему омиљено „удо". У песми „Одјело јој" (стр. 13.) дознајемо како му се драга носи. На глави има, шта мислите? капицу; зобун, и то црљен, диже јој пуна недра, сукња јој је бела, а сурка модра. Еао што се види, са свим народна девојка, јер носи на себе хрватске боје. Судећи по песми „Гук јој" (стр. 14.), не мора јој бити глас баш особити, кад није у етању да произведе бол^у песму. Јер и ова је тек рефекс њеног гука, кад се вели при крају „У пјесмице гук ти слажем." И у овој је песми Трнске ономатопејички изразио нраво стање у нрироди. Из песме „Бјештине јој" (стр. 19.) дознајемо, шта она све зна. Она „умје многе руке": „прести, сноват, ткати, плести, везти, кљечат, иверат, скројит, стерат миље, китит тело, готовити јела, кућу држат, ништа не запустит, књигом пудит чама, здравље телу дат, души понос и свјест удојит, подизати прегаоце, сва срца освојит, из низине душу у вис мамит, из црне тмине пудит" и још „којешта" н. пр. „бити правом мајком." То носледње својство, то „којешта", тако је важно, да му је

Трнски посветио песму „Мајковање" (стр. 20.) У тој ће се песми она знати „тетошит, управљат вјека шајком, причат, пјеват" и још много шта. Несме „хвале јој" (62) и „Зашто си ми када мила" (96) споменућу на другом месту, јер хоћу да паведем још гдекоја њена апстрактна и конкретиа својства. То пак стоји на дугачко и на широко у песмама „Наликовање (88) и „Опет наликовање" (89). Из прве песме дознајемо да му је драга све једна те једна? — лепа као Лада, бела као лабуд, свежа као млади цвет, танка као јела, у лицу румена као ружа а у једно и бодљива као трн (да ли се ту мисли: нос?), да је спретна као веверица, плаха као срна, пуна као јабука, умиљата као јагње, хитра као куна, да вреди злата, да је нежна као „грље љубов", да је слатка као слађан санак, „видна" као паун, добра као добар дан, скромна као љубичица, мудра као мудра басиа, „осјетна" као жица, блага као летња ноћ, дивна као зора, да је цела као сунце, и само је бог лепши од ње, бог, појам ^епепв тавсиПш! Друга песма опет пориче то све, јер је љута као змија, она се чини невешта кад когод кине, у њој крв кључа и ври, око јој је „поразно", љућа је опет и од гује, хитра је као муња али чим он буде „врућ" она је онда љућа од зиме; она је даље и мраз и лед, и једовита, и ванредна, а . . а . . срце јој је камен! Мени је, бога ми. жао те лепотице, јер мора клонуги под притиском таквих врлина и мана. Као што се види, ту нема пишта друго, него натоварених речи, оне праве амфигурије. Спољашност је све и сва, а услед тога иостаје нам опевани иредмет смешан. Јер ми се тим својствима за цело нећемо чудити и дивити. Што сам навео до сад, то се одпоси на лична својсва Трнскове драге ; да видимо и остало, што је с њоме, ако и мимогред, у свези. Почећу са свим из почетка, јер хоћу миогим примерима да иотврдом нресуду своју о Трнсковој поезији. (Наставиће се.)

0^* ^ ^ 02* 02И

Г Л А 0 Н И К, — Књижевни одбор „Матице Српске" дрзкао је 12. (24.) јула своју редовну седницу. — Секретар јавља да се доштампава 148. свеска Летописа. Одбор за издавање „Књига за народ" имао је три састанка. У прве свеске ући ће ови саставци: Животопис Петра Коњевића од дра Илије Вучетића; Буквица здравља од дра Милана Јовановића Батута; Буквица болести од истог писца. — На расписане

награде за позоришна дела стигли су ови рукописи: Ново доба, комедија у три чина, од Милутина Ј. Илијћа; Припуз, позоришна игра у четир чина с певањем, од неименованог писца; Градина и син му Немања, исгоријска трагедија у иет чинова, од Мите Поповића. Дела се издају на оцену дру Милану Јовановићу Батуту и дру Милану Савићу. Секретар предлаже за Летопис чланак Мите Петровића, Петроварадинска чесма. Прима се. — Марко Драговић шаље