Stražilovo

963

У срце ладни забада ми нож, На речи таке, такав умишљај. Сад видим да не сумњам узаман, Да није само измишљени глас Што многа уста крадом проносе, Од краљевога двора на ниже До последњега поданика му, Сад видим да је чиста истина, Да, поочиме, земљи овој ви Толико мира, реда спремате. Крај свију ваших уверавања, И претварања, — толко га желите, Колико исти султан Мухамед Коме се још и данас пуши тур У Стамболу од наших батина Улриж. Имаде л' таког у народу гласа, Имаде л' тако ниског веровања, Онда је тамо однет, расејан Једино твојим подузимањем, Твој ујак, твоја странка немирна, У овој земљи реду противна А поред свију, и на челу свима Ти — ничим бољи од пакосног оца, Ти, творац свему — целој лажи тој Владислав. А је ли лаж и ово? Читајте? (Пружа деу писмо.ј И то је Јанков измислио син?! Улриж (носле читања). И то је подлост, којој равне нема, И то је Јанков измислио син! Владислав А потпис? Улриж. Потгшс лажан, неистин, Из његова ће грла врела крв Под нравом руком, правим потегом У истинити исправити се! Владислав. Шта! То ће бити палатинства плод ? То ириграбљене власти срећан рад? То земљи овој мир и благослов, То сени Јанка славног захвала?! 0 недостојни наследниче, о! Не кужи спомен оне светиње! Овога часа да си бацио Са себе чин и своја звања сва, На јад и пропаст земљи отета, Ти грамзивице, гујо безуба, Ти који ничег светог не имаш, Ти кој' би срећан био, кад би крв

9 64

К'о звер, к'о тигар пити могао, Отпасуј одмах мач и предај се, И да се ниси показао жив У овој земљи, с тебе несрећној. Под пратњом мојих људи вуци се Онамо, од куд дође на зло наше, У Немачку ил куда знаш ти сам; Тек овде нема станка тирану И грамзивоме отимању твом. Улрих (све у већем раздражењу најпосле тргне мач и кидише на Владислава). Проклето псето, ево мача мог, Ал не у руку него у срце! Последња грдња нека ти је то, А више нећеш никог ујести! (Замане на Владислава, но овај му дотле прискочио, иввио се ударцу и десницом ва десницу га дочепао.) Владислав. Узалудна ти претња, слаб си још, Са Владнславом да се надмећеш. (Силађија а за њим војници улазе нагло. Балвањ.) Силађија. Шта је то ? Са мачем против празнорукога! Војници ! помоћ незаштићеном! Улриж (одступи од Владислава). Ха! сад смо с бојом правом изашли! Ви бунтовници, доле сабље те И обојицу ову вежите Па у тавницу одма са њима! У име краља земље палатин Ја заповедам. — Одма сви у апс! Балвањ. Ко плаћа, тај је нама палатин. А ти 11елп краљу вратити се сам Ал мртав, па се можеш жалити На непослушност вазда, до воље. Силађија. Не збори ово верни Балвањ мој, Већ Силађија, палатине! Улриж. Он! Па нек и главом први плати он. (Бије се с њим.) Силађија. На сабљу чека госта драгога. Балвањ. Војници СЛОЖНО ! (Сви га нападну.) Сила/јгуа. Узалуд све је, смрт је извесна. Улрих (оборио дотле тројицу) Три ране добих, али славпо их

ОТРАЖЕМОВО. БР. 31.