Stražilovo

1165

1166

се позабавити са билинама као иајважнијом граном народне књижевности, где народна песма достиже високи степен свога развијћа. Билине — узете у делини — су јуначки епос. Ти јунаци називају се богатирима, а песме, што причају њихова дела — билинама, јер народ види у њима нс измислицу, него дет, која су заисга и била — (бшњ, догађај) Разгледајући их оиако, како су до нас допрле, ми у њима налазимо како одјеке далеке прошлости. тако и ствари, што указују на много доцниЈа времена. Тако н. пр. заједао с Владимиром опевају се и Татари и златна орда и народи Источне Сибирије, Чукчи и Ољутери; Илија Муромец излази пред нас то као богатир кијевског кнеза, то као ајдучки атамам или сибирски козак. Кад узмемо, да је Владимир крстио Русе 988. год., а последњи бој с Татарима догодио се 1380. год. то нам излази без малог читава четири слолећа, да се мешају уједно, да се узимају за једно доба, доба кнеза Владимира и доба живота и рада богатира у Русији. Узрок томе мешању лица, времена и места је то, што се једно иредање наводњавало другим, доцнијим, те је по томе и обухватало собом разна поколења и епохе, садржавало у себи по неколико векова. То наводњавање као расадник анахронизма је уједно и песничка сведоџба за живот тако пун разноврсних преврата: оно нам казује народне интересе у различитом добу његова живота, казује догађаје, који се рађали и одмењивали другим, новијим. У руском народном епосу излазе на видик два поко1ења богатира, старије и млађе Старије је грдна сила, неизмерна снага Млађе поколење, које их је одменило, ни из далека да се не примиче овим својствима. Елемент чудноватог, надчовечанског је верни сапутник народне песме овога доба. Као главни богатир старијег доба спомиње се Светогор. Он живи на високој гори, љуцко га око не може видети. Његове плећи терети тешко бреме — сопствена снага, а ту снагу нема на коме окушати. За њим долази Вољча Свјатославговић или Волх Всеславјевић, син огњенога змаја, а рођење му се обележава чудном појавом: „Подрожала сира землл, Страслосл словно царство ИндМское, А синее море сколебалосл" Он је у неколико ближе човеку, бар га можемо видети. Он дели мегдане, побеђује сваког у „земљи Индијској" не толико силом, колико

тиме, што се зна претворити у тицу, у рибу, како му је кад удобније. У доцнијим билинама овај Вољча постаје кнез, рођак Владимиру, који га обдарује „трема городами со крестанами" (сељацима). Кад се једном отправио у те градове, да покупи арач, сусрете на путу трећег богатира старог доба, и на питање: ко је и откуд је? овај му одговара, да га зову „молодои Микулушка Селлнинович-в." Тај је Микула необично снажан, његову топузину не може да крене Вољча са свом својом дружином, а он (Микула) је носи на једном прсту. Он је јачи од самог Светогора, јер му помаже „матв снра земла." Као што су они сами необични, тако им је исто и радња необична, они вазда имају посла са надземним бићем, са чудовишгима, змајевима и. т. д. Од млађих богатира су најзнатнији: Илија Муромец, Добриња Никитић и Аљоша Поповић. Казивање о њима обухвата сву руску земљу и њезину стару историју. Центар њихове радње је град Кијев, јер се ту концентрише сва историјска прошлост, ту се стицају јунаци са свију страна и из свију градова: из Рјазани, Мурома, Ростова, Суздаља, Галича. У песмама о овим богатирима идеално је нацртано народно јединство, исказане су све тежње народне у кијевском периоду руске историје. Мотор читаве радње у овом је епосу стари Владимир — „красное солнмшко." Све се збива у за њ и око њега и ако он сам непосредно ни у чему не учествује. Сва радња прелази с кнеза на богатире, кнез је међу њима рптие т<;ег рагез, јунаци с њиме заједно пирују и куцају се кондирима „вина зеленога." Кад богатир улази на собет, он се најпре крсти и моли пред иконом Спаситеља, затим се клања на све четири стране, кнезу и кнегињи „на особицу." Кад је реч о каквој обрани или нападају, кнез се саветује са својим богатирима, и кад пита: ко да се шаље ? — већина решава. Основном удружином билина Владимирова цикла је борба Русије са степом. Та борба обележена је богатирском заставом т. ј. тврдим стражарицама на јужној окрајини. Засгави на челу је Илија Муромец, кога је дружина изабрала за вођу, атамана, за „челов$ка началнаго." Вогатир иде у заставу по својој вољи и жељи, осим тога дужан је платити зато, што га тамо примају. Стојећи на стражи, богатиру је дужност да никог не пушта мимо себе, пешице или на добром коњу, ни „с&рвш зв^рг" несме заставу