Stražilovo

1236

да проври. То треба поновити бар један пут сваких 24 еахата. Од приетупа спољашњег ваздуха чува иначе млеко донекде и скоруп или кожица на његовој површини. Уједио се мора мдеко оставлати на хладну месту. У ледениди може млеко врло добро да се одржи. Угрушавање може и на тај начин да се спречи, ако се у млеко баци нешто мало апотекарске еоде (натријумбикарбонат). То раде у Паризу сви преко лета, јер додатак тај ни мало не шкоди, а ако није одвећ много у млеко бачеио, не може ништа да ее примети у кусу. Особито лако поквари се млеко, кад је грмљавина. Најдуже ее држи млеко у кутијама од лима, које су затворене херметично т. ј. тако, да не одишу. 0 млечном екстракту разговараћемо се другом приликом. Млеко има то својство, да врло лако упија у еебе све смрадове. С тога ее не сме држати млеко на загушним, буђавим, нечистим меетима, у опште не близо места, на којима ее р звијају какви смра-

дови, јер би млеко од тога изгубило свој добар кус. Још треба пазити, у каквим се судовима оставља млеко. Иајбољи еу за то стаклени судови, а ни пошто се несмеју употребљавати судови од цинка или бакра. Таквим судовима неби се унраво емело млеко ни мерити. Кад се млеко на обичан наш начин држи, онда има увек у њему нешто мало млечне киселине. Та киселина раетвара оне метале и даје онда ш њима тела, од којих човеку позли, ако их ма у самој малој количини у млеку попије. Иисац је имао прилике, да пре неколико година буде сведок једног таквог врло опасног случаја. Цела једна породица (муж, жена и троје деце) разболела се у исти мах и сви знаци говорили су за то, да су се морали од каквог јела отровати. Ј1ечничко иепитивање није могло да нађе други узрок, него у млеку, које је стојало у лонцу од цинка. Кад ми је за тим предато то млеко, да га размотрим, нашао сам збиља у њему веома отровни лактид цинка.

ВАСПИТАВАЊЕ И ИЗОБРАЖАВАЊЕ НАШЕ ОМЛАДИНЕ.

Србин од Косова, научен, изображен, интелигентан човек рекао је од прилике, како не може да нађе у нас образоване женске у правом смислу те речи; не може да нађе темељно изображене Српкиње. Разгледајући по друштву нашем а узевши на око горње речи морамо му дати за право. Да наше Српкиње нису изображаване, како Српкиње треба да су, то стоји; да Српкиње и данас тако изображавамо, то такође стоји и то је зло. Друго је сад, за што Сргишње ниеу изображене како треба. Држим, да ће ее бити близу иетини са овим одговором: Нису образоване за то, што други главни састав друштву, мушка страна, није изображавана ни образована како треба ни колико треба. Прво треба мушкарци наши да еу темељно образовани, да могу знањем својим и умењем имати ма на женски свет; а то с тога. што мушка страна стоји и данас у свету тако, да може згодније и боље и више да дође изворима данашњему знању и умењу. При посматрању данашњег васпитавања и изображавања женског спола дрзкаћемо се компарације еа мушком страном, те ће се видети, колико имају право мушкарци, кад иребацују женскињама нашим да иису изображене ; да су површно изображене; да. се не ће да поуче и т. д. а показаће се уједно. е да ли је оправдано, што женскиње пребацују муш-

карцима. 'IVк у сравњењу ће изићи дело на видело, па у то нек пресуде обе стране по срцу и души. I. Ренан, славни пиеац чувеног дела: „Живот Иеуса Христа", вели у спису свом „Ид ге1'огше п)1е11ес1ие11е е1 тога1е и ово: „Ј^а ^иеШоп <1е ГеАисаИоп ев4 роиг 1е8 зосј бкез тос1егпез иие диезНоп <1е 1ме ои с1е тог(, ипе диев(лоп сГоп <16репсЗ Гауешг." (Васпитавање, изображавање је за данашња друштва питање о животу или смрти; од тог питања завиеи будућност). Друштво људско је данас већином тако уређено, да обухвата скоро подједнако и мушку и женску страну као чињенице. Према томе је дан дапашњи дошло женскиње у тај положај, да мор > бити вична не само „женским" пословима, него и знати и имати појма и умешности, да рекнем, у науци данашњој или још боље у разним (не велим васколиким) гранама јој. Није доста, да се женскиње затуче само у кућу, па ништа да је се не тичу друге ствари (као што не вреди опет, да се бави ли другим етварима, само не кућевним): да се задовољи разговорима о хаљинама и другим ситницама, као што се женском свету сваки час пребацује; него да пригрле — и то својеки — душевно изображавање. Али има људи и данас, што ће на ово устати и рећи: „А шта ће женскима те ствари!? Доста је за њих ако знаду читати, писати; ако се разумеју (али како!) у домазлуку: да добро скувају и т. д.