Stražilovo

1271

СТРАЖИДОВО. БР. 40.

1272

ким измишљотинама!? И читајући тако полигичне ствари, колико ће стећи искуства за живот, колико зи социјално своје изображењз ? Него о том ћу још једном прозборити. Има — то признајем — који би радо читали, да се корисге тим и тим. Ту се здраво често опет догађа, да се не зна честито језика: ако зна српски, не зна другог; ако је у другом добар, не зна српски како ваља; или нема темељитоети ни у једном. Изузетка је врло мало. Ни први ни други ни трећи не ће да пријону око неговања кржљаве стране своје, да науче што боље најпотребније језике. За омладину из гимназија српских је то добр 1 још, што бар изуче честито свој језик рођени: Срби из туђих гимназија су у много лошијем положају, јер не знају у највише прилика исказати мисли својим рођеним језиком; па ипак је редак од тих ђака, што би се латио, да научи што боље свога језика; а то по мом суђењу би требао сваки, те хоће да буде у народу свом, да зна прво и прво свој српски језик. Доспели смо до тачке, што вели, како је омладини нашој слабо мукајет, да научи темељно свој рођени језик! 'Га и ми смо ако не можда први, али за цело међу првима, што певају толико о језику, народности и т. д. као највећој светињи ; али изливши жеље. пустимо их да лете куд им драго, па даље не пазимо на светињу: ватра жива плане, ал за часак па се — смрзла... Вере ми, ако хоћемо, да се ради ваљано у књижевности (а знамо каква је то полуга у просвети!) треба знати на првом месту језик добро, да би мисли биле изнесене јасније, простије, разумљивије. краће. Изображен човек треба да пази пре свију, како говори, како нише: да се изражава јасно а не збркано, па чак и јаљкаво. Ту треба знати језика; иначе не ћемо моћи баш омилити омлацини ни народу књиге ни ране из ње, ако (као што јога и сад доста) пишемо не знајући језика темељпо, у туђем духу, неразумљиво за наш народ. То се све види на срамоту нашу, да је и ту у нас нротивно од оног, како би требало да буде: код нашег красног језика наилазимо на накараде од језика по књижевности својој. Па шта онда ? Слаботиња по формалиој, слаботиња по материјалној страни књига наша, кога ће да усрећи? 1 ) *) Кад смо код језика и књижевности, да наведем речи поштоване једне Српкиње, што ее односе на ту сграну а у иогледу жеиског изображавања у нас као узрок лошем васнитању и ивображавању женскиња: „ . . . . држим, да наша српска књижевност мало књига пружа, које би се односиле на самообразовање женскиња, у колико би се огледали карактери верних жена, слике добрих домаћица, у з о р и т о с т ч е д н и х магера и ваљаних в р-

(Предтог светосавског говорника у „Матици Српској" од године 1883. није се остварио, а нема ни изгледа, да ће се сеоро остварити: језик наш ће и даље остати у рукама маћехе, да га кити буником и копривом ! . . .) Посматрајмо сад даље по друштву мушке омладине, да видимо, кахо троше време између себе. Дан данашњи, кад се састану будући стубови српском друштву, маом развезу такве разговоре, што не долшеду младићима, што се изображавају, а ни не примкују им већ према познву, што их чека у образованом свету. Чућете ту свачег пре него што је честито: чућете проетаклука, неогесаности; суровости, дрскости; непромишљености, несавесности или ћу још ређати зар! ? Не би ту ни једном пало у памет (бар од прилике) овака мисао: „што је гођ неуљудно, не треба ни у гиали да је међу људима! ; ' што би рекао Стеван Перков, отацјуначког Пера Вукотића, као што казује о том Љ. II. Ненадовић. Овде опет, чини ми се поуздано, игра карактер главну улогу. Јер не вели бадава Имандујел Кант: Б1е тогаИзсће ВИАипд с!ез Мепсзћеи . . . пш88 vои <1ег ИтихтИипд <1ег Оепкипднаг1 г ) ипс1 уоп <1ег ОгппАипд ешен С/шгас1ег8 аа!ап§еп (К°Пд'10п). Биће згодно овде да рекнем, што налази неге у наше омладине; па не само у омладине, него у наших старијих. Чућете доста пута, како наш младић с поуздањем тврди, како ће то и то учинити : како ће научити што год; написати што год, што му се сад свиди; како ће извршити ово или оно, чиме ће н. пр. потрти злу страну у нарави својој; у начину свога живота и т. д. па по том не уради! Ни не сети се да ночне и покуша! Па бар да не каже у напред, да се не похвали ; да не потврђује на сав ма, да Ле урадити. Ту се и нехотице намеће оио Шилерово из Марије Стјуартове: 1ћг рПе§-(; ги зећтеа^геп, ећ' јћг ћап<1е1к, ХЈпс! зе1|1 <Не СНоскеп еие^ег Тћа4еп. Ба.ч 1з(; еиеге "УТеше. а не ће да се придржавају овог другог дела: 1Ле шете 184: Егз(; ћап<1е1п ипс! <1апп ге<1еп Да богме! Егз1 ћап<1е1п, а не реци у напред; па кад је свако чуо и чека нешто — нема ништа, види, да је био пуст говор. То је лакомисленост, лих родољупкиња — те и ако би хтела која зкенскита у тим врлинама да се негује, мора да ирипадне туђој књижевности и отуд да науке црпи." Ово сам навео као појачи уврок лошему васпитнњу женскиња у нас; али и као јачу кривицу ва мушку страну: или ће женскиње из ваздуха створити саме све то!? ') То излази на оно СгоеСће-ово, да не смемо опет много предиковати, јер вели: „Б1е Ји§епг1 -дгјЦ Иећег ап^еге§1; а1з ипизпмећке!, зејп." (В^сћЂипд; иш1 \УаћгћеИ;),