Stražilovo

1371

ОТРАЖИЛОВО. БР. 43.

1372

биљног учења, да онда неће моћи; отупило је већ. „За дијете од друге до шесте године што је мање могуће труда и напора а што више гибања — кретања — на отворену." У посдедњем одељку се доказује, како је хигијена први почетак морала. Из овог кратког прегледа види се. да је садржина ове књиге добра. Нешто смо и навели из књилшце, бирали смо по гдешто, но додајемо, да је све у њој тако важно .за мајке, да би се све могло навађати. С тога је преиоручујемо свакој

мајци, која латиницу чита а препоручујући је на помињемо, да је слог у књижици разговетан и јасан. Н. Селак превео је и „Шецепи 1 ос^ајапје (Јјесе и ргуо <1о1)а 21Уо1а" и књига се раширила, с тога се латио он превађања и оие друге хгњижице. Дај боже, да и ова нађе истог и још бољег одзива. Нека ју држе мајке „као своје младо чедо, које тражи да се у њиховим рукама одгоји и рашири и које оне могу подићи својијем настојањем и трудом до најбољег уснјеха." м.

■УУОД-1/)/?/1 Г?ТХ Г\<М\ГЈУ^ Л И С Т А К.

народне пјесж,

К О Ј Е С Е

I.

У Ј А С Е Н О (ИЗ ЗВИРКЕ

ВЦУ У КОЛУ Ђ. СВИТЛИЋА.)

Заспала ђевојка, Дренку на коренку. Сив је соко буди, Међу очи љуби: „Утани дјевојко, „Бр'јег ће с' орушити, „Бр'јег ће с' орушити „Ти ћеш утонути!" „Нек се бр'јег оруши „Нека ја утонем, „Кад ме не да мајка „За Ивана дјака, ; ,3а Ивана дјака „За попова сина. „Који пером пише „Но орлову крилу, „Ио орлову и по соколову!" II. Драг' се драгој на водици фали: „Моја драга, мене жени мајка!" „Нек те жени, жељела те мајка, „Тебе мајка, а ти девојака!"

П Е В А Ј У.

III.

Ој, Петрињо, варош нлеменита, Да ми се је у теби трефити, У соботу око девет сати; Кад регрути измењују стражу. Ја би свога познала драгога. Висок јунак, танан у појасу, Кано јаблан од године дана. Б'јела врата, црна пештемаља, Црна ока, рудастије кбса. Цокулице високије пета, П1то-но стоје, кано у кадета! IV. Смиљ Смиљана росно цв'јеће брала. Набрала је скуте и рукаве. Пак је сјела, три венца оплела. Једнога је себи одабрала, Другога је другарици дала, Трећега је низ воду пушћала: „Плови, плови, мој зелени вјенче, „Иа доплови до мог Јове двора! „Па упитај ти Јовине мајке, „Оће л' Јову к јесени женити? „Ја л' к јесени, ја ли до године „Баш ако ће и ове године?!"

писма јед: I. Госмођо! Кад је оно бог створио свет, — има их, који то пе верују — прегледао је своје дело још једаред, насмешио се и рекао: Задовољан сам! По ваздуху лете свакојаке тице, по води иливају свакојаке рибе

ЗЈ ГООПОђИ. а по суву корачају свакојаке животиње. Задовољан сам! Све живи у слози, нико не смета ником, места има за сваког. Нико не тражи од другог штогод — земљу сам поделио на једнаке делове, сваком сам дао штогод нрема својствима и способностима: заиста сва су створења једнака.