Stražilovo

1435

СТРАЖИЛОВО. БР. 45.

1436

И у њима, као и у радовима споменутих књижевника, огледа се свуде не стварање начела новога, но представљање живота; не живота идеалисаног, но живота какав је у истини, са свима добрима и злима странама његовима. Сва тежња и Верешчагина и поменугих писаца грозничано је управљена на то, да сасвим верно представе оно, што сами виде Па ипак се њихови радови грдно разликују од радова сличних писаца западних тиме, што они много боље много оштрије виде, тако, да често изгледа њихов предмет измишљен. Па као што књижевници са свога оштрог посматрања и најмањих и најскривенијих појава у животу посташе на далеко чувени у страном свету, тако исто и наш сликар. Ништа није за њега малено и незнатно. Све што види, бележи верно — наћи ће се када тада прилика да се употреби. Но канда највише сродности показује Верешчагин са Тургењевим. Обојица су особито осетљиви наспрам другатвених појава и ирироде. Обојица радећи, овај на бојадисаним, онај на писаним еликама друштвеним, износе их без икакве личне своје учести. Цељ им је да представе истину чигаоцу и гледаоцу, па нек овај сам на основу истиног нознавања, ствара себи свој суд И један и други скривају у својим радовима тенденцију. Но та тенденција није видљива, она се тек мозке нагађати — из самога градива. Живот је пун, разнолик, и за сваку своју цељ ћеш наћи у њему градива. Обојица узимају градиво из живота и износе нам га онако какво је у том случају. У тој скривеној тенденцији лежи велики јаз, који дели Верешчагина од целог осталог сликарског света. Дочим сви сматрају, да је вештина сама себи цељ, и да треба да производи само леио дотле Верешчагинова руска душа одбацује тај принцип и држи се тога, да вештина као и свака друга грана људске створиље, треба и мора да служи као полуга за покретање друштва људског у напред. Према томе у његовим сликама и грозно и мило има места, јер је таки живот. Но грозно представља с тога што је потребито, да са верном представом Беч на Митров дан 1885.

ОЦЕНЕ И ОРАО, велики илустровани календар за годину 1886. која је проста, има 365 дана. Уз сарадњу српских књижевпика уређује Стеван В. Поповић. Година дванаеста. Цена 50 новчића или 1 динар. У Новом Саду, издање и штампа А. Пајевића 1885.

грозиога друштвеног стања иобуди у гледаоцу гнушање и жељу да се оно поправи, измени. Но нашем убеђењу је Верешчагин погодио прави пут, којим вештина може из оквира „луксузних" грана да пређе у круг корисних друштвених чињеница. Радећи као свака друга чињеница на поправци друштвеног стања, допринеће много више користи, но сада. 0 моћности њеној, као друштвеном покретању, не може нико посумњати, ко је имао прилике да види и сравни утисак, бојадисан разлог, Верешчагииов са разлозима писанима и најславнијих писаца. Једна слика Верешчагинова „ Турски лазарет ," и „ Пут ор, Плевне " више и јасније говори, но пајдебље књижурине филантропа. Слика „Енглези савлађују индијски устанак " и најзатуцанијем конзерватовцу и нехотице извлачи реч из уста: нечовечно је. У сликама из природе цељ му је да постигне истину предмета. И у томе је зацело највише наиредовао до данас и иадмашио све дојакошње сликаре. Нигде се не служи вештачким средствима осталих сликара, да стафажом нрикрије непотпуност своје преставе предмета. Он слика „Зору на Хималаји и вече на њему" без икаквих вештачких дометака. Ту нема у вечерњем сумраку двоје заљубљених, или у јутарњем руменилу голог тела где пзлази из воде, ствари, које нам буде уобразиљу и одвлаче посматрање и опаску недостатака. Не, он их слика онако као што су — па опет како је то дивно. Само онај ко је читао „Вјежин луг" Тургењева, видео слике „мора" Руса Ајвазовскога и слике из природе Верешчагина, тај мора и нехотице рећи, само Словеи је кадар да појми лепоту природе у најмањим њеним ситницама. Не сумњамо, да ће се скорим Верешчагин бацити и на слике историјске — то судимо по покушајима „из живота Христова" и да ће онда ућутати и последњи критикастерски приговори, да није вештак. Не сумњамо да ће бити и те слике — природе чисто словенске, крајна истина, живи живот, оно исто међу сликама историјским, што Толстојева „Војна и мир" међу романима историјским.

ПРИКАЗИ. Више пута писано је већ, шта се иште од калепдара, који хоће да буде добар. Није и мепи потребе о том говорити много. Календар треба да је књига народна у пуном смислу, јер календар је једина књига, која је непрестано у рукама. Другу