Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

На дуваровима ове хранилнице висаху ликови свију досадањих примаса угарске. Било их је до сада 72 на броју а садањи је по реду 73-ћи. Из храпилпице уђосмо у зимску капелу каноника, да разгледамо у њојзи ковани посребрњени олтар из доба Марије Терезије. Капелу ову греје велика лепа пећ — скамије су јој ностављене јастуцима те се у њојзи угодно молити богу при највећој цичи и зими. Из ове капеле воде врата у некадању архиву, где ће се на пролеће уреднти ризница базилике и поређати утвари у посебне стаклене орманове. Услужни каноник опрости се с нама, јер је морао ићи примасу— а наложи црквењаку, да нам покаже још и костурницу. У костурницу се силази десно од оних врата, где уђосмо у базилику. Сиђосмо доле на степенима и уђосмо у подземну цркву врло високу и светлу. Беше ту тако хладно, да морадосмо метнути шешире на главу. У овим катакомбама сахрањени су примаси Руднаји, Копачи, Сцитовски и велики војвода хапсбуршки, примас Каролус Амброзије, који је умро у цвету младости своје у 23-ћој години живота свога. У другом одељењу разгледасмо гробове посвећених бискупа и каноника. Гробнице су узидане у дуварове и изгледају као оно фијоке у апотекара а с поља пише, чији је који гроб. Међу каноницима наиђосмо на гробове двојице световњака — једно је био гроб архитекта Ј. Б. Накша, који је градио базилику год. 1839. заљубио се у жену свога слуге па га овај убио из љубоморе — друго гроб учитеља краља Матије. Звонар нам казиваше, да су туде сахрањивани само они световњаци, који су били рођаци каноницима и бискупима. Међу тим гробницама падоше нам у очи два натписа: А н а Станковић рођена Мозер — која поживе 87 година, и Ана Хофман рођена Станковић, која у својој 63 години умре као жена Кастора Хофмана. Не беху ли те две покојнице Српкиње, које пређоше у римску веру? У костурници овој имаде .још ваздан празних гробова — звонар вељаше, да се ту и сад сахрањује сваки честит хришћанин, који приложи базилици 150 фор. — што башнијетако претерано. Изишавпш из костурнице "униђосмо опет у базилику, да разгледамо још и оне две побочне капеле — леву сву од црвенога мермера, коју

је озидао „Вакосжу с1е ЕггЈегкЈ" (Ердута ?) и десну, у којој је дивни саркофаг младога примаса Карла Амброзија. На левој страни око средине цркве имаде велика статуа Пазмана, оснивача универзитета пештанскога и чувенога угарског богословскога семинара бечкога, који још и сада носи његово име. Бијасмо се у велико удубили у разгледање грдне олтарске иконе Григ о л етиј ев е »Успеније богородице«, која је 40 стопа висока а 20 стопа широка, кад се на један мах зачу громорни глас проповедника са предикаонице. Бијаше то каноник Кротки, за кога нам рече др. Цобор, да често и по пет пута #а дан проповеда са тога места. Око проповедника бијаше се окупило до 200 слушалаца, већином жена. Глас му грмљаше по великој цркви као труба јерихонска — говораше о Христу као небесном војводи. Приђох ближе, јер ме зани маше, да чујем тога чувенога проповедника Говораше старац с необичним жаром и знађаше, да зачини проповед своју и сарказмом, упо редив Христа са данашњим вођама, који иду војсци за леђи. Слушаоци бијаху очевидно потресени и занесени. — Каноник нроповедаше мађарски а у последњим клупама бијаше засело њих 20 Словака у гуњцима и блејаху но цркви разјапив своја широка уста. Виђаше се по њима да не разуму ама баш ни .једне речи, на зато и гледаху непрестано на она два три врапца, што прелетаху преко скела дигнутих у цркви до у врх кубета. Врапци бијаху увардали, да су стражња црквена врата отворена, спустише се ннже и прелетоше преко цркве. Да онај главати Јанко, што сеђаше с краја, није брже боље затворио уста, богами ако му не би врапци улетили били у њих, мислећи да су то зар она мала црквена врата. Изиђосмо из базилике тутнувши неку мраку звонару у шаку. Др. Цобор оде у звонарев стан, да изиште кључе од врата, што воде у рушевине старе цркве или града, где је капела краља Стевана. Мало час па ето ти звонареве ћерке, да ■ нам отвори врата. Лепо девојче нађе се мало у запари, кад тутну кључ у кључаоницу а -пе мога да га обрне, јер неко несташно дете беше' укљукало у кључаницу шљунак. Већ мшпљасмо, да ћемо се морати вратити, кад се Валтровић сети »из потаје гује«. Два три бода ножићем па ти вешта рука дра Цобора извади шљунак из браве и ми уђосмо у авлију и отуд се успесмо кроз дугачак и узан ходник у капелицу,