Stražilovo

163

СТРАЖИЛОВО

164

Прерадовића. — У седници тој, као што ће бити познато, иште бан новаца, којима ће да издржава војску, а сабор му је већ дао пуновласт и све, што на њу спада. Први приложи Херман Бужан 300 Фор. Неки очевидац пише, као што наводи „УЈепас" у свом 27. бр. прошле године описујући ту седницу: „Једва што бан ово изјави, претвори се данашња седница у свети жртвеник домовине. Ту ти се, брајко, даровало, колико и шта је ко узмогао; готова новца скупило се 15.536 Фор. у сребру, а златних ланаца, ринчица, прстења и других драгоцености било је и биће више, него-ли икоји и помислити може." Тако Римљани и Римљанке, у злокобном оном по њих у први мах рату пунском, принесоше све своје скупоцености и адиђаре на жртвеник своје отаџбине. — Слика ова ухватила је баш онај моменат, када Србин, православни архимандрит манастира Ромирја, старина Севастијаи Илић узе да скида свој златни архимандритски крст с врата, уздрхталом зар руком, то од одушевљења то од старости, да и он принесе слободи на дар, пгго старац може од своје стране, говорећи, да му је слатко за мили род и дом лишити се и тога уреса. Све бијаше с тога призора до суза гануто. Скоро цео сабор упрво очи у старину. Људевит Гај одушевљено дигао своју илирску црвен-капу, Људевит Вукотиновић свој калпак и многи још други. Са галерије све маше својим калпацима, кличе и поздравља старца родољуба. А бан сиђе са свог престола, узе архимандритов крст у руке и рече: „Ако икада, заиста то је сада овај пречасни госиодин иоказао, да је вредан овај свети крст носити; зато га ево вама, госнодине, опет враћам, а место њега полажем за вас педесет дуката, које ћете ми онда вратити, кад будете имали." Пречасни архимандрит, пише „У1епас", сузних очију изјави, да је досада сматрао овај свети крст као опомену своје свете дужности, као остан и потакнуће свакоме доброме делу; али одсад да ће га уз то сматрати за своје најдрагоценије благо, као дар љубљенога бана. — Слика је била прошле године у пролеће изложена у Загребу. Како је силно мамила народ. к себи, како се живо коснула родољубивих осећаја Загреичана, пише „Рогог", „да ту нема живе душе, која се не би мимоидућ уставила, да погледа тај исторички призор, пред којим стоји од јутра до мрака по киши и по ветру непрестано мноштво људи из свих слојева, да је обично сав плочник до ригола заузет", итд. Како и неће, кад слика та не вреди само за то, што изнаша, као што споменусмо, један од најсвечанијих вазда призора из оног покрета, него, што пише „Оез1;егге1сћ18сћег Е.е1сћ8ћо1зе и ; бр. 138. год. 1885., „1>езопс1ег8 посћ ДеббћаЉ, л\ г еИ <Не Наир1> регзопеп пасћ Леп ћез^еп ВШтззеп тИз уо11коттепег Рог ^гакаћпНсћкеИ; те^ег^е&ећеп зпн!", ијертаслика, као што пишеопетнеко у „Оз1; игк! ЛУез^Еп^еГз Шиз^г. ЕатШепМаи", св. 11. год. ii. : „^аз (Ие кипз^епзсће Уо11еп(1ип§:, зо чу1е (Ие 8сћлуип§;уо11е Аи#аззип§: (1ез Мотеп^ез ће^гЖ, 81сћ (1еп ћез<:еп пеиегеп О-етаИеп -\уиг(И§: апгеЈМ. Аиз је(1ет Ртзе181:г1сће о^Гепћагб 81сћ ипз (1а е1п у1е1уегзргесћеп(1е8 кипз^епзсћез Та1еп1з. и — Хрватски родољуби умеју да уваже то, па се сложили да колектом откупе ту слику за своју гале-

рију слика. А трговина слика и складиште црквених орната, позлатар Славољуб Вагмајстер у Загребу, на многострано захтевање дао ју је у једном од првих уметничких завода уљаним бојама помножити у изворној величини од 97—64 сантиметра, те је продаје са позлаћеним барок-оквиром за готов новац до 25 Фор., или у оброцима, од којих се први плаћа 4 Фор., кад купац слику прими, а других осам оброка по 3 Фор. месечно. — Кад „УЈепас' вели, да сваки Хрват треба да је захвалан г. Вајнгертнеру на тако лепом дару, смемо и ми изрећи над, да ће и Србима бити тај дар исто тако мио. Својски препоручујемо слику ту и нашој српској браћи, и као уметничкп рад и као адиђар братске слоге, којенамувек и увек треба као залогај хлеба. Па нека нас подсети, шта вреди брат брату! КЊИЖЕБНЕ Н0В00ТИ. — Напосе су из VIII. књиге „Годшнњице Николе Чупића" отштампане „Белешке о Ђури Даничићу"; које је као важан прилог к историји српске кшижевности саопштио Стојан Новаковић. — Изапгла је 12'2. свеска народне библиотеке браће Јовановића. У тој је свесци: „Гражина". Приповетка литавска у стиховима од Адама Мицкијевића. Превод Стојапа Новаковића. Уз приповеткује ту и биограФија песникова асаопштено јс и неколико историјских црта, да би се превод могао лакше разумети. У предговору читамо, да је Новаковић „Гражину" превео још у јесен 1868. год., док је био уредник „Виле". Иревод је био намењен да изађе у „Вили" али је онда „Вила" престала излазити. Превод је тај после први пут наштампан био латиницом у „ВиТзгоутки, гаћаушки Шошсе (Јићгоуаске", у књизи IV. 1876. стр. 233—272. — Из „Гласа Истине" за прошлу годину отштампана је напосе расправа: „Да л' су били Срби или Грп,и оних 8 митрополита, што 1766. године молише за укинуће Пећке српске патриј аршиј е?" Расправа је та управо одговор писца В. С. Д. архимандриту НићиФору Дучићу на његов „Одговор на куђења и клеветања", што је у 38. и 39. броју нашег листа прошле године изашао услед чланка под насловом: „Солидност књижевнога рада и архимандрита Дучића". Тај је чланак такођер угледао света у нашем листу, у 31. и 32. броју од прошле године. — Клошптоков класични спев „Месијада" почео је излазити у красном Лреводу познатог знаоца српског језика и нашег поштованог сарадника А. Сандића у 1. броју „Гласа Истине" о. г. То је први покушај у нас, да се тај знаменити религиозни епос пресади у нашу књижевност. Сандић га преводи прозом, као што је и сам Клопшток био најпре почео, иа га касније израдио везаним слогом. Но Сандићева нроза чита се као и песма; тако је превод красан. — Мемија Дикенсова, најстарија ћерка Черлса Дикенса, славног инглеског новелисте, довршила је кратак животопис свог оца, који ће у Лондону изаћи. Дикенс је ту изнесен нарочито у домаћим својим приликама.

САДРЖАЈ: Морски санак. Елегија Владимира Тројановића. — Вељко. Приповетка Милутина Јакшића. — Апостол. (Петефи .) Превео Благоје Бранчић. (Наставак.) — За начело. Роман Милана Савића. (Наставак.) — Лабудова песма. (Е. Балестремова.)-,, Од Рајка. — Какво ће време бити? Историјска цртица о томе. Од Стеве Милованова. Књижевност: Неколико речи поводом Живановићева чланка „Два три закона из науке о гласовима, и Лекнћевеве критике на исти чланак са Живановићевом репликом на критику. Написао Благоје Брапчић. — Листак: Туђип о митроноши песнику Његошу. — Листићи: Позориште и уметност. — Књижевне новости. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на но године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи шаљу се уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. српска П ј ТАМИАРИЈА дра светозара милетива у н. саду.