Stražilovo

207

ОТРАЖИЛОВО

208

игра за децу, у једном чину. — Племенита цељ, којој је нриход ове беседе намењен, заслужује, да се публика и посеттом и добровољним прилозима што боље одазове.

П030РИШТЕ И УМЕТН00Т. (Српско пародпо позориште.) У уторак 28. пр. м. нрепгла је први иут преко овдашље позорнице позоритнна игра Жоржа Онета под насловом: „Г о с п о д а р к о в н и и,а" (Мах 1:ге (1е Гого-е) у преводу Милована Ђ. Глмшића. Иовом је Саду глума та била нова но дружина ју је напга од лањске године — први је пут била приказана у Панчеву 21. Фебруара прогпле годинс с Милогнем Цветићем као гостом у насловној улози — давало мал те не по свим местима, на којмма се лане бавила. Преводилац је дао био преводу своме наслов „Рудар" и под тим је именом комад тај био давагг д',сада; сад је наслов, као што се види, промењен и сасвим иабијен на калуп изворггака. Онетов се драматизовани роман тај може сматрати као врло лепа приггова у ренертоару народног нагпег позоришта и кад констатујемо, да га наше ваљане глумачке снаге багн лепо интерпретују, можемо се онда с правом на-, дати, да ће ое дуго на репертоару и одржати. Забављени су у главним и главнијим улогама Ружић (Дерблеј), СоФија Вујићка (Клара), Миљковић (Блињи), «/1енка Хаџићева (Атенајида), Драгиња Ружићка (Маркиза Болијеова), Ђурђевић (Октав) и Смиљана Бркићева (Сизана). — На три Јерарха била је на реду најновија изворна историјска трагедија Мите Поповића, којој је ггаслов „Градиња и син му Немања". За не ггуних пет година изнео је Мита Поповргћ ево већ шесту изворну глуму пред публику. Осим глуме из народног живота под насловом „Напги сељани", о којој смо у другом броју „Стражилова" ове године регистровали, да је овде први лут ггриказана и о којој смо обећали да ћемо првом приликом опширно донети свој суд, све су остале трагедије из прошлости нагпег народа. Редом су ево ове: „Крвави престо", „Цар Јован", „Стеван, последњи краљ босански", „Деспот Лазар Бранковић" и сад најновија: „Градиња и син му Немања". Све су биле поднесене „Матипи Српској" на награду и оцењење су биле на том Фору које гтовољно које неповољно. Најтрајнијег успеха на позорници има „Стевагг", остале три као да је нестало са репертоара а „Градиња и Немања" је тек изашао на мејдан, да извојује себи, ако узможе, стално место у репертоару. Простор нам листа у овај мах не допугпта, да се овде дуже позабавимо са најновијим драмским делом Мите Поповића, али ћемо се зато гпто скорије вратити на њ и образложено гледати да ггред читаоце „Стражилова" изнесемо мњење своје о том делу. Засад јављамо само толико, да је новина та на жалост само т. зв. недељној публици ггала у део, да ју оцени, јер је интелигенција тога даиа, тобоже гито је био светап;, била изостала. Није заиста лено, да се тако мало интересовања показује сгграм изворне радње драмске ретких наигих радника на том пољу. Ми се са своје стране нисмо устручавали, отворено рећи, шта мислимо о Поповићевом дару за обрађивање драме, кад смо заиитани били за мњење, казаћемо и за најновије његово дело, шта замерамо, гга иггак држимо, да неснику ни из далека неповољним судом својим не наносимо толигсо ,увреде и јада, колико они, који рад његов — игнорују. Као што рекосмо, донећемо засебну оиширну оцену и гга „Наше сељане" и на „Гра.дињу и Немању" и том се приликом још осврнуги и на остале досадашње драме Мите Поповића те му у опште ггретрести сав рад на томе пољу. И сувигне нам је то занимљива појава а да бисмо је могли тек онако, што но реч, одбити од реда. Што се тиче овдашњег приказа, ту морамо забеле-

жити, да су СоФија Бујићка као Ирина и Ленка Хаџићева као Звездана у свему и свачему потпуно одговориле интенцијама песниковим. Што су крај рих двеју Ружић као Немања и Миљковић као Градиња доста остали у присенку, зацело нису крива та два опробана приказивача, него околност, што је песник сноменута два женска карактера (Ирина — друга Федра Звездана — друга Орлеаика) и сувипге истакао на рачун мугпких јунака те и на уштрб им. — У Суботу у очи Сретенија приредиоје коровођа Румског певачког друштва Дугпан Јанковић, уз суделовање трију чланова позоришне дружине вокалан концерат са красно замишљеним програмом. Красно замипгљени програм није махом красно био изведег-г а то се могло иредвидити, јер се у две три већ прилике досад видило, како смо с певачком вегггтином у чланова наше позорипгне дружине. У толико се пријатније издигао сам концертант-гост са својим лепим средствима и саразмерио развијеном вештином у певању. .Глас му није огроман, није у свим регистрима ни изједначеи сасвим, али је звучан и необично згодан за модулацију. Са Фалсетом влада Душан Јанковић прилично поуздано а начин певања му доказује фино музичко разумевање. ЈосиФа Маринковића „Под пенџери-те" и „Растанак" задануо је топлим изразом а и т. зв. 8сћ1итшегагге из Обеове „Ђа тие^е с!е РогМсг" и ромаг-гцу из Доницетијеве ,,Б' еИзгге -<Г атоге" отпевао је са пуно унутрашње топлине а осим тога прецизно и вешто. Свакој је нумери на једнодугпно захтевање публике додао гто један додатак и од тих је додатака три било свеже цвеће из врта Ивана Зајца: „Ластавицама", „Љубица и ружа", и „Моја лађа". Иза прве песме додао је певач Јенково старо „Море ми је љубав твоја —Као пгто смо извештетги, Душан Јанковић намерава стручно се даље изобразити у певачкој вештини гга како за то има одиста Фонда у грлу али на несрећу не и у џепу, то бисмо препоручили надлежном суду, да из Фондова што их има тма божја за потпомагање омладине, што учи, отцепи и малену лепгу те ју даде даровитом и ваљаном Дугпану Јанковићу, да из њега изађе певач да га бог види. Певача су одмењивали чланови позоришне дружине: Љнка Хаџићева, Милка Максимовићева и А. Десимировић и то су најпре сво троје певали терцет „8оауе зга И уеп^о! * из Моцартове опере: „Собг ^ап 1ић<зе!", затим Милка Максимовнћева сама Зајцову композицију „Домовини и љубави" на речи Илије Округића, и најносле Ленка Хаџићева (сопран) и Милка Максимовићева (алт) Милчинсков дует на БоденштетЗмајеве речи „Што у јарком сунцу —" О ексекутовању терцета не може бити ни разговора, јер је Моцартова Фино -нестагпна музика са клизавим руладама заовајпар јогн и сувише — летга и тешка за наше дилетанте-певаче. Милчинсков ггак дует и сувише је веран и речит израз песничког заноса а да би могао учинити нотама ту концесију, да текст окрње и осакате. Заиста је то било нешто јединствено у својој врсти: иесма без два завргпна и случајно багп главна стиха 1 Али је још јединственија у својој врсти тврдња певачице са дубљим гласом, да је „замерати дисхармонији текста и певаних. нота — тражити у јајету длаку". То је већ више него јединствено! Зајцова соло-песма „Домовини и љубави" ио свом склопу своме чисто силом натурује певачу израз, тако јасно и живо интерпретује речи песникове. Радознали смо баш, да ли би: питати, пгто певачица ипак пије умела тај израз да назре, значило такођер „тражити у јајету длаку." После концерта приказана је била стара, прилично отрцана а погдегде нешто мало сувише ђаволаста иемачка шаљива игра: „Тражи се васпитач". — На Сретеније се оиет јавио „Циганин", о којем се већ стало очајавати са одласка Андрије Лукића, ггеће се тобоже ггремац наћи томе