Stražilovo

305

СТРАЖИЛОВО

306

14. Издају се на оцену одбору Коњевићеве задужбине: а) неколико чланака Тома Крстова-Поповића, б) „Достојанство и засступтво народа" од Мила Вукашиновића, в) „Помози себи, па ће ти и Бог помоћп" од дра Ђорђа Дере. 15. На захтевање послата је приповетка Панте Поповића под насловом „Не укради" писцу натраг. 16. Јавиће се Кости Бошковићу на његово питање, нека пише о Фамилијарном праву и нека пошље за „Љгопис". 17. Вратиће се Здравку Рајковићу његов спис „Одело и станови". 18. Милутин Ј. Илијћ подноси уверење штампарије дра Св. Милетића, да ће у одређеном року штампати од „Матице Српске" награђену шаљиву игру „Ново Доба". Позваће се управни одбор, дадосуђену награду исплати. 19. Вратиће се Лази ЈГетићу „Српске народне песме", што је по Бачкој покупио био и амо поднео. 20. Књижара браће М. Поповића моли „Матицу Српску", да смепрештампати дело Јоксима Новића Оточанина: „Старине од Старине Новака", јер га је нестало по књижарама. Решиће се други пут, кад развиди секретар у записницима, докле допире право „Матице Српске" на то дело. 21. Остало су биле ствари питомачке: разгледани су извештаји њихови о успевању у првом одсеку школске године 1886; 6. А..М. М.

П030РИШТЕ И УМЕТН00Т. (Српско народно повориште.) У прославу успомене на Косту ТриФковића била је у среду 19. о. м., као на дан једанаест година од смрти Костине амо, свечана представа. Приказане су биле три његове шаљиве игре,и то: „Честитам"? „Лзубавно писмо" и „Француско-пруски рат". У првој је игри први пут изашла на позорницу X Бранићева у улози собарице СоФке. Дебитанткиња је за први мах показала толико окретности, колико је ијоле могло избити испод мучног утиска тако званог „1|атрепДе1)ег"-а. Иначе су живо одигране биле све три глуме. — У четвртак је започела вече стара нгаљива игра „П1ол>а т е ј а" а наставила га и завршила изворна новина из пера Милана Савића иод насловом: „На добротворну цел". То је пета — прераду „Социјалне демократе" и неприказану досад шалу „Неће да се противи" штампану у 135. свесци „Летописа" не рачунамо амо — глума, коју је Милан Савић изнео на позорницу. „Последња воља", „Фрише Фире" и „Наживио се", три шаљиве игре, с којима је Милан Савић још године 1879. изашао на среду у толико су на позорници показале слаба успеха, што су после првог приказа сашле са репертоара, а од „Матице Српске" награђене „Проводаџије" тек се преклане приказале овдашњој публици, но колико смо пратили рад позоришне наше дружине ван Новог Сада, знамо, да се „Проводаџије" давале од преклане амо у сваком скоро месту, где је дружина боравила за ово две године, у толико дакле код њих може бити речи о успеху. Ни пета Савићева глума, опет шаљива игра, и то у три чина, није у овдашње публике сасвим могла продрети онако, како би то одговарало дару пишчевом, спреми његовој и — радости општој са једва дочеканог ма каквог изворног дела те врсте. Половичном том успеху крив је уз осетни недостатак живе радње и неку, да кажемо, на карикирање наперену претераност у карактерисању највише још — сувише дебео премаз локално-алузивна калибра, са којега нам лица у глуми и против воље наше престају ^ити — типови. Ми тако судимо по првом учинку, а кад се на крају овогодишње сезоне будемо опширно осврнули на изворне глуме, које су ове године овде први пут прешле преко дасака, образложићемо суд свој о Савићевој најновијој шаљивој игри и објаснити замерке,

које смо сад само натукнули. — Субота 22. о. м. донела је после почивке од више година познате старе „Ђ аволове записнике" са Ружићем као Робеном, а Недеља 23. о. м. по други пут изворну историјску трагедију Мите Поповића, под насловом: „Стеван последњи бо_ сански краљ". Од првог приказа амо — од Три јерарха 1884. — задржао је једини Ружић своју, насловну улогу, остале су све важније улоге примили овога маха нови приказивачи и то на радосг све приказивачи, који су, као што се могло и предвидити збиља, далеко одскочили од својих претходника. Ту је пре свега Ленка Хаџићева као Дивна, Миљковић као краљ Тома Остојић, СоФија Вујићка као Катарина и Драга Ружићка као Ана.

КЊИЖЕБНЕ Н0В00ТИ. — У 124. свесцп Народне библијотеке браће Јовановића у Панчеву, која је пре неки дан изашла, почиње превод Хиговог романа „На белом хлебу". — Изашла је прва свеска „Дечијег света", што у месечним свескама издаје књижара Ђермекова и Матића у Митровици. У првој тој свесци иочела је ХоФманова приповетка „Пешчани мајдан" („Е>1е 8апс1|>тиће"). — „Стари Гагић" ириповетка уваженог нашег сарадника Ст. В. Поповића, која је изашла у 124. књизи „Летописа", у четвртој свесци за год. 1880, почела јо излазити у мађарском преводу у Будимпештанском дневнику „Еоуаго81 1арок" у 54 броју. — Изашла је ово дана у наклади књижаре браће М. Поповића и трећа књига „модернисана" Видаковићева романа по д насловом „Л>уб омир у Елисијуму". Књига ј е штампана у пгтамнарији Августа Фукса, а цена јој је 90 новч. — НакЛадом штампарије Косанића и Поповића у Панчеву угледао је свега „Зборник ириповедака за одраслије девојке" од Ј. Н. Буља. Превод с Француског. У зборнику том има пет ириповедака и то : 1. „Човекомрзац достојан поштивања"; 2. „Примање под своје"; 2. „Милвој" или „Љубав материнска"; 4. „БуФлер и лепирови" и 5. „Ђена и Марко" или „Боски близанци". Цена је књизи 50 нов. Од истог писца изапгли су у српском преводу у издању Арсе Пајевића године 1883. „Савети мојо ј кћери" у 2 свеске. — Дошло нам је до руке неколико бројева Ва1кап-а, листа за забаву и науку, што излази у Загребу од нове године а одговорни уредник му је Аугуст Харамбашић. Међ сталним сарадницима су већином имена, која имају гласа у хрватској књижевности, али још више утако званој „странци права", којој је на. челу др. Старчевић, у чијој се штампарији „Ва1кап" и штамиа. По томе, па и по самом уреднику, који се препоручује својој драгој у песми чак тиме, што је члан „странке права", а још јасније по слици насловној на челу листа, као и по самој тенденцији, којом су задахнути мал' те не сви и приповедачки и поучни чланци у ово неколико већ свешчица тога листа, — лист тај не заслужује друкче пажње онпх, којима је стало до озбиљног књижевног рада, који хоће бар лепу и научну књижевност да узвисе изнад таквог уског видокруга страначког цинизма, не друкче, него да осуде такву појаву. Озбиљна књижевност и наука не познаје граница партајичности. Ми Срби ... да и заборавимо на оно тенденциозно подметање српској омладини у приповетци „Куда то води", али можемо ли бити хладнокрвни премаправом смеру „Ва1капа", што га је цртач истакао насловном сликом, а уредник, ко ли, протумачио и речима? Ево ћемо исписати од речи до речи опис слика на корицама и на челу листа, које је радио хрватски сликар Фердо Кикерец, познат и у нас по