Stražilovo

367

СТРАЖИЛОВО

368

тити на докалну скаску какву са приморЈа као нека врста реминисценције на Ироју и .Теандра. Али је то могла бити само песничка вештина, што нам је пред очи изнела развој страсних душевних расположаја у савршеном

колориту приказа у пуној мирноћи и јасној светлости. У леппм лиревдм иитермецима излива се и појезија осепаја у лаком облику песме ; иста је то она жица, коју Вајапски и иначе уме тако срећно да уздрма.

(Наставиће се).

СВОЈИМ ДВОМА СИНОВИМА

(СТЕВАН МИЛОВ.)

свега усуд мало ми дао, Кад бих с усева свог збир'о цвет, Кад би ми поглед кроз сузу пао, ]Ј1та ми све суров погази свет. Чув'о сам искру сред срца свога, А сјаја њеног не виде дан; Ја стварах, жуђах с вером у бога, Па оиет остах самохран. Самохран с вама, са љубом верном, Што са мном сваки делила вај; Па шта ћу више у свету дерном? Зар нпје досга дарак и тај? Доста огњишту, што смо га дигли, Доста је срцу, што љубав зна': Ал није духу, што стварат хтеде, Врхунцу досећ', ронит' до дна. У хуци бурној, у борби крутој Умукао ми борачки глас, Слабачак бејах у вреви љутој, Што негда створих, не нађе спас. Нигде, па гдегод глен'о у кутак, Не загреја ми ничији жар, Горко ме куша сваки тренутак, Како знам себе одрицат зар. (1п с1ег ВоппепшпЛе 1877.)

Ал ви, ви храбро држите оно, Идите мети, куд ћете поћ'; Ако сам ја и нагло орон'о, Челична чаша нек буде моћ. Где стрепљах ја у бојној хуци, Где не прокрчих метежа ја, Оружје оштро у вашој руци До мете пута нека вам да. Ма како да су пути камени, Ма како студен б !0 вас кад: За сваки н&д, што смрче мени, Нов нека вами васкрсне над. Што ја изгубих, што бо.рба здроби, Нек за вас буде насљедство то, Ви буд'те борци сретније коби, Вас нек увенча поносно. Од бога ћете вечнога смети Тражит' к'о стари, к'о свети дуг; Нос'те у срцу аманет свети, Челична храброст буди вам друг. Нек цео свет противу вас стане, Немојте презат', док живот ври! Где једном бабо ваш рањен пане, С победом барјак забод'те ви! П. А—в.

ОЈЕСМА 0 ХШ1ДИБРАНДУ И ЊЕНА СРОДНОСТ ОА ЊЕЕИМ СЛОВЕНОКИМ ПЈЕОМАМА,

Ј|[ увени словеначки научењак и професор слави%М9стике на градачком универзитету, др. Григорије Крек, штампао је у „Кгези" од прошле године своју расправицу, у којој испоређује њемачку народну пјесму о Хилдибранду са неким словенским народним пјесмама. Држимо, да не ће бити згорег, ако упознамо и српску публику са тим његбвим радом, а тим више, што се ту испоређује српска народна пјесма о Краљевићу Марку. *

Борба оца са сином или међу браКом, која се већим дијелом трагично свршава, ето то је у главном садржај тих нјесама. Нјесме, у којима се црта борба оца са сином, обичније су и старијег иоријекла, као што су руске, грчке, Нерзијске, ирске, француске, њемачке и друге. Н у Срба има пјесма те врсте, но у њој је свршетак боја, а и сама борба у неколико друкчије нацртана. 1 ) Али морам признати,

') Вук, српске народне нјесме III. књига 390—403 стр. Беч 1846.