Stražilovo

405

СТРАЖИЛОВО

406

гим пјесмама говори о седамгодишњем Марковом робовању. Осим тога изгледа и сувише необично и неприродно, да који јунак надбије Марка. Једаред му со то скоро десило. Ворио се са својим братом, који га испрва обори, но ипак га наггошљетку надвлада Марко и убије, управ тако, као што у руским пјесмама убија Илија Муромац свог сина Соколника. Такав свршетак очекивали смо и у овој сриској пјесми. И ако име Краљевића Марка нема мјеста у тој пјесми ни по историји, а нити по народној традицији, ипак не смијемо дозволити, да је замисао непромишљеио у пјесму ушла, или да је чак и узајмљена. У колико је Марко незнатна личност по историју, у толико је већи у духу и домишљају српског народа. Чим је јунак већи, тим народ више и различнијих дјела ириписује његовој личности. Ушљед тога и уђе по гдје која несугласност у поједине епизоде из јунакова живота. Мислим, да не може онога, који је мало дубље проучио народно епско пјесништво словенских и других народа, ово баш тако изненадити. Народна пјесма сама по себи није историја, а и не може па и неће бити историја. Осим тога је она потпуно самостална и не обазире се баш особито на стварне захтјеве нјесничке концепције, које умјетник-пјесник не смије из вида изгубити. Руска народна епика има доста јунака, којима би се могла баш згодно приписати борба оца са сином, па ицак иринисује она све то Илији Муромцу. Још нешта. Можда би ми когод иребацио, да не познам довољно литературе различних производа, у којима се црта борба оца са сином, с тога, што нисам уплео овдје циганску пјесму, која је угледала свијета у њемачком пријеводу године 1880. Говор Цигана спада међу индијске дијалекте; и баш нам добро долази та пјесма, јер могла би заступати са иранском п.јесмом о борби Рустена са Сохрабом азијски одјелак арјојевропејске пјесничке традиције. Ште-

-лЛЛ1ПЈУХ/С

Др. ФРИДРИХ 0. КРАУО ПРЕД СУДОМ ЗНАНСТВЕНЕ КРИТИКЕ, (Наставак.) Па ево како др. Краус са своје уображене висине погледа на Вука Караџића. По Вуковој смрти нашла се у рукопису једна расправа, писана најкасније око године 1860. Иста расправа бјеше већ тада за штампу приређена а штампана је 1867. године у „Живот и обичаји народа српског." Др. Краус на-

та само, што није за знанствену унотребу. Ево је у њемачком пријеводу: Аи5 (Јег Аие, аиЛ <1ег Пиг еш КпаТ) (1ев Маппез 8риг, Ро1дГ ет КпаЈ) Лет ЖапАгег васН1, 1)ег еш Тисћ Ш11; $јсћ §'е1>гасћ1. ХЈшЗ <1ег Кпађ Љп ХдЛШ ЂаШ 1п Лет ЈгпзГгеп, бс1еп М г аШ; 1п Лез КеИ'деп ЈПиззез РШт ег Ит тИ (гесНет МиШ ; Асћ! ег ћаМе п1сМ ^ебасМ, Савз (1еп Тћадаг ег ит§еЂгасћ1; 13гаи1 ? (1ег Кпаћ 1П газсћет 1Јаи1: 8исИ Лав ЛУеЉ ВаШсо аи?, Егоћ Дав Тисћ Лег МиИег Бје ег8^аип1 8ећг 1ап§е 8сћ\^е1§;к, 1ћгеп 8оћп (1гаиј? 1аиЈ уегНисћ<;: „ЛУегс! уот 1Ји§:1иск ће1т§;е8исћ1;! Навк (Зеп УаГег итдеЂгасМ, 1ћт ^егаић* 8е1п Тћа§аг1иећ.') Само нретјеранац види у тој пјесми исту замисао, која је и у њемачкој пјесми о Хилдибранду и Хадубранду. Ова пјесма опијева циганско дјело, што је потекло из нагона, који је Циганима урођен, и које не добија ни с тим никаква трагична бљеска, што син убија оца. Ту се не може о борби говорити, јер син убија оца мучки. Исто тако не пита се у тој пјесми за име и кољено, а то је баш узрок борбе у другим пјесмама. Једном речи, посматрао ко му драго ту пјесму са ма које стране, нигдје неће наћи значајније црте, која би нас подсјећала на пјесму о Хилдибранду и њој сродне пјесме. Не тражимо сугласности ондје, гдје је нема. Но не може се. рећи, ни да је постала на обалама ријеке Гангеса, јер ко може доказати, да се у тој пјесми баш о тој ријеци говори ? Па ако се заиста говори о Гангесу, то је ипак та пјесма много вијекова млађег поријекла. Тај производ нема тип старински, а нити ичега, што би било достојно уважења. Обрен. ') Н. уоп "\УН51оск1 „Ете Ш1<1е1)гаш18-Ва11ас1е (1ег 1;гапзбИ^атзећеп 21§;еипег." 0 ] 1Ј Ј' Г Ј : гг В Н: © С Т, води поменуту расправу тек пошто је њеке друге навео, што о истом приједмету раде. А наводи је само за то, да дода своју ауторску примједбу „<Јег АиСзаи 181 \уоћ1 зећг аивШћгПсћ ипс! ћићбсћ ^езсћпећец, епЉаИ аћег већг \уепј§ Ва1еп, <Ие п1сћ(; всћоп јп (1еп оћЈ^еп Аћћап(11ипдеп ги ДпЈеп теагеп." Други би се испитивалац радовао, да је једној истој ствари што више потврде нашао и то тако сигурне потврде, као што је у Вука Караџића, али др.