Stražilovo

479

ОТРАЖИЛОВО

480

доноси овај садржај: „Градња моста преко Купе у Карловцу", из пера уредника Фрање Сећа; „Мелиорације у Баварској и Хановеранској"; Техиичке ситнице: „Хидраулички начин вртања буиара", „Архитекти у сабору" и „Нова болиица у Хавру"; Друнггвене вести: Извадак из друштвеног записиика. Као прилог томе броју додана је скииа моста преко Купе у Карловцу у 4 слике; осим тога слика куће. барона Враницанија у Загребу и слика просте једне куће у Митровици. Садашњост је у 9. броју у иодлиску завршила Кенигов роман „У последњем часу," а у 10. и 11. донелаје ириповетку „Испит", коју је с немачког превела СоФија Гавриловића, удата Чиплић. С дванаесгим је бројем почела слика из живота под насловом „Предомислио се", наиисао Р(адосла в М(аркови)ћ. Осим тога има у 11. и 12. броју по једна народна песмииа из збирке Босаица Ђорђа Свитлића. Доиис из Српске Црње у 12. броју јавља смрт честитог свештеника тамошњег Венијамина Јакшнћа, г најмла:ђег брата иокојном Ђури Јакшићу. Бачваннн је с 10. бројем променуо уредника. У том броју јавља Мита Поповић, да је одступио од урећивања, а Коста Радуловић, да прима уређивање тог листа, изјављујући уједно, да ће га у политичан лист претворити, ако се буде указала потреба или буду захтевале околности. У подлиску су сад махом занимљиве козерије више локалне природе, пише их Ага, а има једна и од Сан Дин'а, којој је наслов „Еманципован свет." У 12. броју под рубриком „Књижевност" оцењује —ан расираву Димитрија Руварца о митронолиту Вићентију Јовановићу и књижицу Мате Косовца, што је скоро угледала света а наслов јој је „Српска народна школа." У подлиску Српског листа наставља Марко Цар своје „Слике из новије италијанске књижевности". Трећа је слика (у 9. броју) „ггретеча читаве реалисти чке школе" Емил Прага, у четвртој (10. број) је реч о Де Амићису а у петој (11. број) о романсијеру Верги. Паичевац довршује у 5. броју чланак о покојном Суботићу и ,,Телезилу" а у 6. отпочиње Сахер-Мазохову причу „Женски двобој." Гласа Црногорца бр. 9. завршује у подлиску беседу иокојног Суботића владици ГБегошу, У истом броју Наставља а у 10. довршује Марко Драговић свој приказ 64. књиге „Гласника српског ученог друштва" и то говори у 9. броју о чланку Гиге Гершића .Природа државине и основа њене правне заштите", а у 10. о Срећковићевој расправи гледе убиства цара Уроша. У лиску 10. броја ночела је излазити шеста песма великога спева „Невесињке", што је спевао Ф. Ј. Ковачевић, осим тога још две иесмице од Ж. Д. „Штајеживот?" и „Нашто нам живот?" ./Гистак 11. броја доноси иесму Р. Рогановића: „Вила иа гробу војводе Миљана" (Вуковића, који је ту иедавно умр'о а био побратим кнеза Данила); даље је у том броју доврпгена шеста песма „Невесињке." У 12. броју саоиштена је у лиску народна песма „Мујо и Фатима", коју је Вид Вулетић Вукасовић прибележио, како му је казивала иок. Вице Ђивовића из Бресечина (код Дубровника). У напомени уз ту песму вели Вукаеовић, да се „та пјесма одликује над осталијем, што је у њој особито истакнута ћут брата Хришћанина према брата Мухамедовске вјере. Овдте ти се", вели, „види, да смо једне те исте крви, као но ти дјеца херцег-босанска." Србобрап је донео овога месеца осим превода с немачког и пољског, и беседе проте Николе Беговића на парастосу Суботићевом, ове оригиналие саставке: „Женидба кроз натегачу", „Успомена из ђетинства", слика из босанског живота, обоје од Симина; даље цртицу са села „Ко је крив". Од Милана М. Делића; у 63. и (>4. бр. ирештампана је из

„Еосаиске виле" цртица Божидара Никашиновића „Крвљу је платио". Гудала 3. број доноси чланак.дО критици глазбе", затим расправу о „стручним називима", у којој се пледира за безусловну неологију у музичким терминима. Препоручују се називи Кухачеви, што их је исти у свом „Ка^еМгиш ^акће' 1 срочио. Но до каквих се ужасних галиматијаса долази с тим радикалним понарођивањем, ево еклатантна примера из тога броја „Гудала", где се приказује додани прилог; ту се између осталога вели; „Други део почиње дословним опетовањем првих дванаест мера првог дела. Речима „рушимо" начиње нов део живљег кретања у пореду гласова и превијадби са многогласнијим вођењем гласова, који над кратко Фигурисаним бердетом на владару дно главног предмета додирује и по широкој п])евијадби на владару, пуним гласоклоиом на овоме свршава". — Има дал.е у томе броју извештај са краљевске Београдске позорнице и животопис Чеха композитора Сметане. Право, лист за правне науке и правосуђе. Излази у Пожаревцу месечно на два штампана табака. Броју за овај месец садржај је ово : „Присвојење нађених ствари", од Ј. Ђ. Авакумовића (Свршетак). — „О удатој жени трговкињи", од Ђор. Ж. Ђорђевића. — „Доказ по околностима у казненом судском ноступку.". — „Социјални положај браниоца". — „За важност тестамента нужна је проиисана Форма." — „Застарелост не тече противу трећих лица у случају ако противу њих није подигнута тужба за спојио право." — „О надлежности преког суда." — „Уплата иремије ири уговорима о осигурању". — Књижевност: Приказ „Енциклопедије права", коју је по Арнтсу, Варнкенигу и Питеру израдио Мих. Кр. Ђорђевић, Новости. У Београду је под тим насловом почетком месеца Марта почео излазити дневни политични и нривредни лист. Уредник му је Стева П. Видаковић. У сваком броју има по два подлиска са изворним и преведеним саставцима. Од изворних, који су овог месеца изашли, спомињемо ове: „Судбина", ириповетка и нашег сарадника М. Ј. Илијћа, „Велики Александар", хумореска од М. Ј. Илијћа; „Проклета врежа", приповетка са села од Б. Т>. Нушића; а превода има с ма1)арско.г од Јокајија, с еиглеског [или можда с иемачког превода] од Ујде и с Француског од Мериме-а, писца „Кармене." [Преводилац „Инвалида" канда не зна, да је Оа1с1а женско, кад каже: нрича Ујдова; а може наћи у конверсацијоном речнику, да је то нсевдоним енглеске књижевнице Францускога иорекла, којој је право име ЈГЈотзе (1е 1а Е-атее; Ујда је дечијемажење за: Дујза.] П030РИШТЕ И УМЕТН00Т. (Српско народио позоршите.) На Благовести се пред иразним клупама после врло дуге почивке одиграла стара жалосна игра Матије Бана ,,Д о б р и л а и М и л е н ко." Насловне су улоге нриказали Ленка Хаџићева и Миљковић а обоје су необично страсном игром својом одушевили у два три маха оно мало сакупљене публике на срдачно одобравање и изазивање. — У четвртак 27. п. м. изнела су два писца драмску првенчад своју пред публику. Једно је М. Ш. М. са шаљивом игром у једном чину, која носи наслов „На позорници и у животу" а друго је наш сарадиик Мита Калић, који је наградом увенчану своју шаљиву игру у једној радњипод насловом ,,Преки лек" пустио да се окуша и на сцени. Глуми „На позорници и у животу" кардинална је мана то, што је сувише мршаве садржине те добре две трећине живота свог мора да протавори о —- разговору. А разговара се то из све снаге, не би ли се какогод створио заплет, који се из ситуа