Stražilovo

ОТРАЖИЛОВО

558

Кори лутку, па је учи, Шта се тражи сад у свету; Што на њојзи мајка кара, Она луци преговара. 27. Нигда, још за младих лета, Не спомену луци сјаје; Ташту моду, блебетање, Преко јего мрзила је. Ни детиње неће игре; Ал кад зими сред тишине Причају се страшне бајке, Топила се од милине. Кад дојкиња Ољге ради На ливаду децу креће, Другарице њене мале, Таћани се тамо неће : Иуно вике, смеја, кара! А то њојзи ухо пара. 28 Болела је, на доксату Да зорине чека гласе, На блеђаном кад обзорју Полако се звезде гасе, Кад заруди земљин скутак, А умивен дан се вине, И гласник му, лахор лаки, По дубрави кад ћарлДне, Када зими нотња тмина, Магла дуже влада сива, При месецу замагљеном Ј1ењи исток мирно снива Н>ен се санак давно гали, Диже цура, свећу пали. 29. Читала је; заволела Још у младе своје дане Рихардсона и Русо-а, Обмамљиве им романе. Отац, стара добричина, 0 књигама није пит'о; Из прошлога ост'о века, А нигда их није чит'о. То му било игра пуста, Па до зоре мирно спава; Што му ћерка ноћу чита, Не боли га за то глава А жена му јоште ббна И шенута с Рихардсона. 30. Волела је Рихардсона Не с читања, но са гласа, Не, што знала, да ј' Грандисон

Много бољи од Ловласа*), Већ Алина кнегињица Веше тако дотупавна. Из златне је она Москве, Нећакиња њена славна. Верила се. Вереник јој По невољи само мио; За ким она још уздише, Тај је много бољи био Ох, и јесте дивна слика Грандисона перјаника! 31. Али неву нагиздану Ваш питали много нису, Већ у светој лепо цркви С вереником венчали су. Да се нева разоноди, На село се војно спрема. Но какво јој ово друштво ? Вог те пита, кога нема! Плакала је, јадала се, Хтеде мужа да батали. На домазлук кад се даде, Изветрише јади мали ... Кому срећа баш не сјаје, Навику му Воже даје. 32. Навика јој тугу слади, Но сладост је слаба била; Ал докучи неке тајне, Па се лепо утешила. На послу, на доколици Испитала она млада Ону тајну, да по ћефу Самовласно мужем влада. Сама сваку радњу прати, Па рачуне дај преда се, Соли гљиве, шишај главе**), А суботом купала се. Па ти слуге гони, кара, Са мужем и не разговара. 33. Споменице крвљу пише, ■ Полином је Праскву звала; А да буде отменије, Говорећи певуцала. Па се кити и утеже, *) Грандисон (ОгапсШзоп) и Ловлас (Боуо1асе) јесу главни јунаци два најпознатија романа плоднога и некада омил.еног писца Рихардсона (ВдсћагЉоп), који је умрБО 1761. **) Сеоском руском војнику, кад га узму у војнике, ошишају главу на темену, како би га лакше ухватили, ако би умакао.