Stražilovo

727

сво деветоро браће одведе са собом. Лазар обећаје, да ће једног од младића оставити с њоме дома, којега усхте Милица. Милица избере бра„Мепј, ћи^от, сзак ра1о1;асЊа У1882а! У18зга у(Уе<1 пет 1;6гек тпеп Ез ке2ет"ђб1 пет а(1от а газг1б1;, Вагћа ег4е Кгиаеуасго); а(1па В1ји1 а сгаг; пет ћо§;у аг1 тогкЗћаззак: N62(1 а #уауА(, Ји^оујсз Воакб1 п&гЛ, ^ет тег јопг Козвоуб 1;егеге А кеге82(;ег(; уегс!, оп(:п1 оШт Ез ћНеегк ћа1ш ћоз ћа1а11а1!" То рекавши иротера коња на капију. У то ево и старога Југа Богдана са седам својих синова : Милица сву седморицу једног по једног уставља али ниједан неће да остане. Најпо„8гер ћи§;ош, топ<1, Коззоубга шбк еп 8геп1: кегевзб^&гЂ уегеш 1 оп^пх оМгап 8 а ћИзег1} ше§*ћа1п1 1аг8а1шта1!" Милица се обезпани и падне на студепи камен. Тако је затекне господар њен, цар. Жао му било ње. Верном своме слузи Голубану заА ћи 82о]Ј*а 0-о1ићап ег(; ћаПуап, Кбпуе отПк ћа1оуапу агсгага, Вк 1е82а11а агер ћаИуи-1оуаго1, Ке<; кагага уе821 82ер игпбје!;, Ез :Гб1уН(;е б(; а ра1о(;Аћа. Аћ с1е пет (;и<1 е11епа11п1 аппак, Но§;у пе тепјеп ћагсгћа Коззоубга, У188га&г<1и1 82ер ћа(;(;уи 1оуаћог 1?б1ра(;1;ап га, 81е(; Коззоубга Нн слуге дакле нема међу Србима, који би заостао од народног боја. У петој песми, како иду у бој, соко тица полетио, управо од Јерусалима, у канџах поВагаг уајс1а, ћбз 1еј(1е1гш загј, 82о1ј: Ме1у огзга^о(; уа1азг(;о(1 та§;ас1пак? Меппуогз2а§;о() уа1азг(;а82-е 1пкаћћ, Уа§;у шкаћћ а #61(П ћ1го(1а1та(;? Но§;ућа :К51сЦ ћ1гос1а1та(: уа1а82к82, Воуа1; пуег§;е1ј, ћеуес1ег1; 820г1(;8 гајк', Вајпок1с1с1а1 кб(;(;е8с1 каг(1јока(; 651, Ез гоћапс! а (;игкбк (;аћога(; те§ Ез е1б1;(;е(1 рогћа ћиИапак 1шп(1! Атћа ткаћћ тегтуогз2а°;га уа^уо1: АШ1;8 акког а Е1§;6те2бћеп Тетр1ото(;, пе тагуапукб-а1арга, Ат 8в1уетћб1 8 ћ1ћогћо1 р1гоз16(;, Ме1уће зег§;е(1 аИогазга тепјеп, Мтс1еп ћо8е(! о(:(: уезгепс! а ћагсгћап, 8 уе1бк е<г\-иМ;, сгаг, тл§;а(1 18 е1уе8282 Цар премишља; земаљско је царство за малена, а небеско увек и до века; па небеска реч пробуди у њему хришћанско чувство, да привремено жртвује вечитоме. У шестој се песми прича о великој исповести и причести, како се причешћује цар и

та свога Бошка. Али младић неће да останеУзалуд стаје Милица нред њих, кад се крену. ли, узалуд моли брата да с њом остаие. „Иди, сестро на бијелу кулу 5 А ја ти се не бих повратио, Ни из руке крсташ барјак дао, Да ми царе поклони Крушевац; Да ми рече друзкина остала: Гле страшивца, Бошка Југовића, Он не смеде поћи у Косово, За крст часни крвцу прољевати И за своју вјеру умријети." сле дође девети Југовић, Војин, са цареви једеци. Милица под њим ухвати коња, склопи му руке око врата па гледа у име царско да га задржи. Али ни овај не остаде. „Идем, сејо, у Косово равно За крст часни крвцу прол>евати, И за вјеру с браћом умријети". поведи да одјаше од коња, да узме госпу на бијелеруке, пек је однесе на танану кулу, нек уз њу остане те нек не дође на бојиште. Кад то зачу слуга Голубане, Проли сузе низ бијело лице, Па одседе од коња лабуда, Узе госпу на бијеле руке, Однесе је на танаиу кулу; Ал' свом срцу одољет' не може, Да не иде на бој на КосОво, Већ се врати до коња лабуда, Посједе га, оде у Косово. сећи тицу ластавицу. А, не соко тица, него је то био светитељ Илија; не носи тице ластавице, веће писмо и то спушта цару на колено а у писму је стајало ово: „Царе Дазо, честито колено! Коме ћеш се приволети царству? Или колиш царству небескоме, Или волиш царству земаљскоме? Ако волиш царству земаљскоме, Седлај коте, притежи колане, Витезови сабље припасујте, Па у Турке јуриш учините, Сва ће турска изгинути војска; Ако л' волиш царству небескоме, А ти сакрој на Косову цркву, Не води јој темељ од мермера, Већ од чисте свиле и скерлета, На причести и нареди војску; Сва ће твоја изгинути војска, Ти ћеш, кнеже, шњоме погинути." сва његова војска, напослетку три војводе: Милош Обилић, Косанчић Иван и Топлица Милан. Како се ова три војводе састају са Косовком девојком и како је дарују : и овде је исприповедано, али девојче то прича наново у једанаестој песми те ћемо тамо чути.