Stražilovo

711

Али теби за љубав, нано, попустиће отац у цени, казала бих јој ја, да сам тамо била. Чика Гавра, отац Миленкин, дотерао је са изложбе јуницу кући с медаљом о врату. Све је листом трчало, да види ту јубиланткињу, ту прослављену јуницу. И милина је било погледати. Као лепа девојка са сеферином на врату, висока па гипка, све се таласа кад иде, па оне паметне велике црне очи љене, само тек што не проговори. Кад дигне главу горе а рогове натраг забаци, мислиш да није живинче шталско него јелен шумски; зато су је и прозвали Јеленком. И ту мезимицу суседове куће, ту зеницу очију њихових, то немерено благо, то треће.чедо суседово, хоће крвник Пера да украде и закоље. Та куд ће му душа безбожнику ? ! Но шта ћемо, тако је то у свету: ум за морем а смрт за вратом. На она не бира, она не пита ко је леп ко ли ружан, ко сирома ко ли газда, ко праведан или грешац. Чика-Гаврини ни у сну нису могјги снити, како ће уж.асно њихова јуница свршити. Иза такве славе, иза таквог тријумфа какав крај! Чича гледи Јеленкину медаљу. Дан по доласку чика-Гавре са изложбе рећиће чича Јова Пери: — Синко, од тог паприкаша никад ништа. Мени већ нарастоше зазубице. Мука ме подилази гледећи јуницу, кад иде на бунар. Кад ћу је једаред у котлу видитиV - Не могу никако да је се дочепам. Имају добро псето. Покушавао сам два-триред, али ме увек осете. — Бадава, нема лова без матора лиса. Знам ја, шта ћу; отићићу .ја еуседу, бајаги да видим медаљу на јуници ка ћу промотрити све, како се најбоље може извести а да не буде потере. И тако је збиља тај дан отишао чича Јова суседовој кући и рекао му: •— Дошао сам, коно, да видим ту твоју златну медаљу. — Ено је на јуници. Нека је који дан понесе, она је и заслужила, одговорио је сусед и одвео чичаЈову у шталу. Чича Јова је гледао најпре медаљу па онда је узео на око краву. Гадава, и јесте ствар. Него знаш шта, коно! Ти си човек мали, није за тебе тако. скупоцено марвинче, то је велик трошак, неће се то теби исплатити, него продај ти мени то марвинче, ја ћу ти за њега добро платити, моћићеш за то купити две музаре с теоци па ето за четир пет година плуг волова; а ко зна, може ова јуница бити штиркиња

па куд си онда пристао. Мени може бити, нек стоји само, као знак, као цимер. Суседа је збунила велика понуда чича-Јовина, али му је опет жао јунице, а баш ако би је и хтео дати, не мозке од друштва. — Не могу, чичо, ето ја ћу се само нашалити пред друштвом, да сам је продао па ћеш видити покора. И он призва чељад своју и каза јој. — Ето, народе, ја продадох чичи Јеленку. На то ти и жена и деца, као по договору у један мах бризнуше у плач и запевку. Као да је велико дете у кући умрло, такав је то лелек био. Онда ти се уједаред исправи жена пред мужем па се осече на њега. — Макар да ти хоћеш, ми не дамо; ми смо је одранили, није она само твоја. — Али чујте, шта ја за њу дајем, вели чича. — Она није за продају, одговори жена. — Али шта ћете, ако угине, ако је, ако је, но па ако је лопови украду, ви сте људи сиромаси, примите готове новце, док вам се дају, ја вам, знајте, добро желим. — Желио не желио, ми не дамо. — Али она мора бити моја. — А откуд да мора, ко си ти, бога ти, да ти је ми морамо продати, испречи се жена на чичаЈову и овај једва умаче читав испред ње. Сусед га је отпратио до авлинских врата, и ту су ненгго диванили; али то ни кћи ни жена није чула. 6. Припрема за крађу. Кад је чича Јова дошао кући, казао је сину све, што је видио у суседовој авлији и хтео га . је поучити, како ће му јуницу извести. — Немој ти учити мачку мишеве давити; да сам ја тврдо наумио био, одавна би она отпутовала. Био сам ја у доброј школи. Нема је боље ни у Пешти. Тога дана је падала мало киша па је чича Јова одвраћао Перу, да не иде одмах сутра у крађу, док се мало не просуши, да се траг не позна. — Не смета то мени ништа. Да је снег до чланкова пао, ни онда ми не би трага ухватили, а знам ја и вашке зауздати. Узећу један водир, метнућу у њега нешто сала на ћу водир бацити вашкама, вашке неће моћи сало излизати на ће се забавити око водира, а ја ћу понети четир опанка, и сам кажеш, да је Јуница мирна као размажено маче, па ћу јуници на сваку ногу натрашке ио један опанак везати, и тако ћу и сам евоје опанке натрашке окренути, па ћу с јуницом на сокак изаћи. У авлији ће остати траг као да су више људи у шталу ушли у опанцих, али неће бити, да су изашли. Сусед ће се