Stražilovo

935

СТРАЖИЛОВО

936

густ Харамбашић, а од 4. уређује приноведач Никола Кокотовић, — Песама ситнијих, које родољубних које љубавних, има ту Август Харамбашић, Силвије Крањчевић, Тугомил, 8. 8 г ; Милка Погачићева, Шпиро Бујатовић-Шаров, В. 3., Љуба Драгићева, 1Ј. 2. М., А. Антончић, Јосип Милаковић, а у 13. бр. почиње у стиховима приповијесг из пучког живота: „Роб" од А. Харамбашића. — Приповетке су ове: „Међу жабари" од Анте Ковачића. (Као што сам писац очитује, „роман опсиже волумен најопсежнијих романа, што их је наша књига до даиас иаписала. Садржај му је друштвен, Форма сатирлчна. Погрешке, мане и опачине имају своје особе по начину свих ромаиа до данас, ииаче би то била струковна књига, натрпана деФиницијама. Те особе романа са својим социјалним манама пропгле су оштре сатиричне шибе, у колико је писцу било могуће ; '. Тим речима брани се управо писац против оних, који му подмећу, да је имао пред очихча становите особе и вароши, на које се протеже овај роман. Штета, што је дошао тек до 10. броја, па иије свршен). Даље је од Ђуре Турића: „Куда то води'?", свршена, у 1.—7. броју; од Николе Кокотовића: „Дан на Мадеири' у 1. бр. и „Коју да узме" у 2. бр.; од Анте Ковачића: „Зановијетано" у 2. и 3. бр.; од Ј. Драженовића: „Иза плавог, трептећег застора" и од Силвија Крањчевића: „Жена", обадвоје цртице у 3. бр.; од Јенија Сисолског (псеудоним Еугена Кумичића, хрватског Јокаија): „Под нушком" у 4.—12. бр.; Милке Погачићеве цртица из живота: „А. 1з. с." у 4. бр.; Ивана Девчића црта: „За два стотињака" у 5. бр.; Ј. Драженовића црта: „У право по трговачки", и Ивана Девчићз цртица из личког живота: „Виде Секулић", у 6. бр.; од Н. В. црта: „Мл>екарица моја тјешилица" и Ј. Драженовића цртица: „Старост", у 7. бр.; Ивана Девчића црта: „У предвечерје" у 8. бр.; од Милке Погачићеве: „Наше доба" у бр. 9. Паставиће се); од В. Горанина цртица из горског живота: „Горанка" у 9. бр.; од Љсте Бунетове цртица : „Њему" у 10. бр.; од покојног Антуна Ивановића: „Жупникова прииовијест", бр. 11.—12.; од Ве.Бка Јеретова цртица: „На обали" и од Н. В. цртица: „Модерни побожњак" у 12. бр.; Франа М'ажуранића: Из „Лишћа" и А. Свибњевића: „Госпојица Наула" у 13. бр. — Све су то изворне приповетке и све производи или већ опробаних старијих снага или млађих, али који показују и дара и вештине. Превода има међу приповеткама само два и то у 8. бр. цртица И. С. Тургењева: ,.Окружни лијечник" и у 13. приновијест Максима Белинскога: „Град мртвих", којаћесесвршити у 14. бр. — Поучни, књижевни, и т. д., чланци ово су: „Емил Зола кано идеалиста" од Јосипа Пригла у бр. 1. зод.; од Десидериуса: „Хрватско казалиште" бр. 1. ; од Ђ. Т.: „Друштво св. Јеронима" бр. 2.; Антуна Ивановића нриказ: Ф. Ј. Деспота „Мало зрња", бр. 3.; А. Х-га цртице из инглеске књижевности: „Тћотаз В Масаи1ау", бр. 3.—4.; М. .Г-ва: „Песимизам", бр. 5.—13.; дра Л. Харазима: „0 чају", бр. 5.; од проФ М. Микшића: „Непгго о коледару", бр. 6.—8.; од Јована Храпиловића: штудија о „ Пјесмама Андрије Палмовића", бр. 9. Наставак.) ; од М. III. животопис Каролине Свјетле, чешке списатељице, бр. 9.; II. II. Славејкова литерарна штудија: „Христо Ботев", бугарског књижевника, бр. 10.; Е. Подолског: „Новац у књижевиости" но Емилу Золи, бр 10.—11.; С.: „Пут у Чешку" бр. 12. — Осим тога у лиску прати књижевност: хрватску, бугарску, руску, чешку, Француску, и т. д., ал никад ниједне белешке о српској; те у њему је још и разних бележака, сваштица, описа слика, и т. д. Илустрације су ове: у 1. бр.: табло оптуженика и њихових бранитеља у познатој парници дра Д. Старчевића и другова (ликови: дра Д. Старчевића, дра М. Деренчина, Јевђена Кумичића, Јосипа Гржанића, Еразма Барчића и дра Хинка Хин-

ковића) и слика града Загреба; у 2. бр.: слика града Спљета, лик госпође Јерине Мазуре и слика расцветане руже; у 3. бр.: лик Александра кнеза бугарског, („који је продичио оружје бугарско у братоубојном, по Србим изазваном рату у цијелом свијету. А љубимац бугарског народа не може да не буде симпатичан и бугарској браћи — Хрватом", тако се вели у опису.) У бр. 4.: лик дра Грге Тушкана и слика сједињене Бугарске; у 5.: лик хрв. глумца Петра Бранија, који је пре десетак годииа глумио и на нашој позорници, спомеиик бугарским усташима и бугарски гуслар; у. 6. бр. лик недавно умрлог Фра Ивана Деспота и слика града Ријеке; у 7. бр.: лик покретача бугарског покрета дра И. Страиског, слика „Сан" уз песмицу А. X. и Корзо на Ријеци; у 8. бр.: лик чешке списатељице Каролине Свјетле и слика: Ауе Мапа ; у 9. бр.: лик Новице Церовића по нацрту Ф Кикерца и слика: Никола ГПубић-Зрињски јуршиа на Турке под Сигетом; у 10. бр. : лик бугарског мајора Панице (из описа уз тај лик дознајемо, да је у Паничином кору у српско-бугарском рагу, у ком је кору било „познатих јунака бугарских из устанка и много харамија мацедонских, који одговарају јуначким нашим хајдуком" [! ], било „и два Хрвата, које је Паница тако обл>убио, да је једнога дописника „Хрватске" именовао својим иобочником . . . Паничине чете, прем малобројне, дично су обавиле своју задаћу, те су код Берковице првих дана рата прекинуле савез лијевог крила са средиштем и тиме одлучиле побједу. Надаље је био Паница први, који је са својим четама унишао у Пирот. Одмах иза заузећа Пирота, још исту ноћ, кренуо је са 20.000 војника проти Видину, да оданле отјера ђенерала Лешњанина. Примирје запријечило је, да изведе још оно славно дјело. 4 ' И т. д. Тако пише лист, који је бајаги истакао лозинку заједнице међу јужним Словенима, лозинку братства и помирења! Или Срба више нема на словенском југу или су Срби татарско ил монголско племе!) и слика чешког сликара Е. К. Љшке: Кајин ; у бр. 11.: две слике : Олга и Јанка, у 12.: споменик Петра Великога и споменик Иваиа Грознога, у 13. бр.: велика слика највећег шиањолског сликара Фр. Прадила: Предаја Гранаде. — Са 13. бројем иримио је власнипггво и накладу Ва1капа Драгутин Кале, а исти број изашао је без имена сталних сарадника, што је дотле сваки број одмах на челу листа доносио. Да ли то треба да значи, да ће Ва1кап још што изменити, не знамо ; али видимо, да је због те промене пресгао и 'роман: „Међу жабари". То ће, дакако бити последица сасвим приватне природе. Али свакако би баш у атар братске заједнице желити било, да се Ва1кап, ако му је до ње стало, не растреса толико над Српством, заслепљен за Бугарством. Он би могао и требао бити много хладнокрвнији као трећи брат браће једне крви. Бршљап (бр. 11. и 12. донос-и на челу 11. бр. кратак некролог Леополду Ранке-у, а наставља у оба броја Игњатовићев роман: „Дели-Бакић", Новићеве: „Слике из босанског живота: II. Мешан-ага Жунић ' и у лиску: „Утарке из путописа В. В. Вукасовића. — Осим тога има у 11. бр. „Једна црта нутничка" од протопр. Дамјана Доброте (у Братишковци), Ратка Миљановића (и нашег сарадника) белешке из Фоче о звону и натпису његову у Фочи (у Херцеговини) на „сахат-кули", па IX. писмо из Елисиума, опет од Ј. С. Поповића. (Има, додуше, много истине у тим писмима, али је опасно и неоиравдано ненрестано исгицање старих „бољих" прилика. Није истина, да је у нас сада у свему горе, него што је пре било, као што се ту слика. И сами Елисиумци морају на много што-шта задовол>није погледати са своје висине на наше данас књижевне прилике; само да им „ неко" на земљи не цензурира пошту и не нрекраја). Ту су још прилози за