Stražilovo

965

СТРАЖИЛОВО

966

После четврт сата пођемо, да разгледамо село. Иутујући овамо-онамо но Саксонској посетисмо и разгледасмо леп број села.. Сва су једног кроја и изгледа. Не одвећ велика, куће нростране, повисоке, а од чврста материјала саграђене тако, да изгледају готово као неки мали замди. Па тако од прилике беше и ово село, у коме се нађосмо. Али кад сам већ код села, да споменем нешто мимогред. И читао сам и слушао, да се у пределу око Дразкђана некад, врло давно, ширило чисто словенско племе. И доиста о томе тамо имаде још и данас најпоузданијих доказа. Једног дана славила је црква у неком оближљем протестантском селу. На ту славу бесмо и ми позвани. После свечане службе пођемо до ручка у шетњу кроз село и око њега. Не сећам се више, шта нам даде повода, да се у том чисто немачком друштву сетимо Словенства. Да ли је то била каква хумка, шумарак, или друго што — не знам. Доста да је име тог предмета било чисто словенско. Ми таки приметисмо, да тај назив није немачки. Одо■брише нам, на рекоше, да то није све. У њиховој су близини — веле — два села, но имену: Добра и Бјела. Наређаше нам уз то неке потоке, гатове и др., који још и данас носе чиста славенска имена. Дакле као што рекох, ово су сигурни сведоци из времена, кад се по оним крајевима ширило Словенство. Данас је туда сам Немац. Одело Лужичких Срба је као и у других Саксопаца. Гуњца, опаклије, кожуха или сурдуме ова земља не познаје. По оделу се не да познати, које је сељак, а које занатлија. Него жене се већ више разликују од Немица. Рекао бих, да им ношња у многоме одговара ношњи у наших Тотица из Еуцуре или Кисача. Само су им сукње дуже и у разноврснијим бојама. Сунце већ поче малаксавати те нас подсети, да нам се ваља враћати. Таман ми из села, а са страие стадоше до нас допирати весели гласи сложне песме. Беху то вредне Српкиње, које се враћаху с рада кући. Било је баш доба жетве. Ми застадосмо. Не могох разумети ни речице, а и мелодија ми савршено непозната. Иа ипак ми срце беше тако пуно, да сам хтео и сам у глас запевати. Боже мој, како је човеку мила свака сродна душа, ма је тек само један пут у животу чуо или видио ! Кренусмо и ми, али полако, осврћући се сваки час за веселим певачицама. Тек кад савише у сокак, сетисмо се, да нам се ваља пожурити. Блага, пријатна хладовина, па онда пут као патос, учинише, те се за времена нађосмо међу зидинама милог Будишина, у коме се готово сасвим одомаћисмо.

Не знам, да сам још кадгод тако слатко и задовољно вечерао. Натегнем чашу пива. Али у тај исти мах севну ми кроз главу: ово нека је у здравље братском северном Српству! Једва осетих, да на уснама већ нема ни капке. Тргох брзо чашу, па погледах око себе. Шта ли ће тај свет помислити? Али ништа! Намера беше чиста, поштена. Сутра дан поранисмо. До подне морадосмо посетити врлог старину Смољара и бити код куће. Али баш тога дана, као наручено, беше дан велике нијаце. Света из околине пуно. Смољар је већ био у својој књгокари, па ту га и нађосмо. Беше то повисок, випте сувоњав човек, са великим испупченим челом а мирним озбиљним цртама на лицу. Коса и брада већ готово сасвим седа. Врата је унапред нептто погнута а кроз наочаре продиру погледи, у ко.јима се огледа нека ванредна мирноћа и дубљина. Прикажемо му се. Благ, пријатељски осмех указа му се на устих. Ио руковању понуди нас. да седнемо. Беше доста рано, те у књижару још не наваљиваше свет. Ми брзо приметисмо, да је данас домаћину сваки час одмерен, те и гледасмо, да посету што већма скратимо. После обичних питања окренусмо разговор о листу, ко.ји он уређује. Видесмо велике гомиле наслаганих отисака. То нам и даде повода, да га запитамо за одзив. „Српске новине" имају прилично претплатника, али купаца је далеко више. Ако ће те се стрпити који час, таки ћете упознати те редовне купце мојих новииа. И заиста, не потраја дуго, а у књижару поче долазити по гдекоји, а после све чешће и више сељана. Сваки је купио новине. Књгокара оживила, рад отпоче, те се и ми дигосмо. Домаћин нас замоли, да га извинимо, што се не може с нама опширније разговарати; па нас позове — кад се мало свет разиђе — у свој стан. Али ми морадосмо у 2 сата после подне бити у Дражђанима на предавању. Бољег спомена ради уручи нам свакоме по један примерак Хилфердингове историје Срба и Бугара, што ју је он с руског на немачки превео. (Сгезсћн-Ме (1ег 8егБеп ипс1 Ви^агеп, уоп А. НШегсИп^. Аив <1ет Ки8818сћеп уоп Ј. Е. 8сћта1ег, т илтсг АћШе!1ип§'еп.) Смољар заузима у књижевности Лужичких Срба одлично место. Гадио је много, које на новинама, које у засебним делима. Из његова пера и штампарије изашли су списи: „Кикорјз Кга1ос1\тогак1",' „Ма1а вегђзка гусшеа (словница-граматика), уређивао је недељни лист „1<[отупгу 8ег1знђ^", издавао је