Stražilovo

967

СТРАЖИЛОВО

968

на немачком језику „ЈаћЛисћ 1иг »кујвсће ТЛега1иг, КипвГ, ипс! ЛУЈвбепвсћаД' 1 и т. д. Одавде одосмо да разгледамо мало пијацу. Света је било пуно — већина сељана. Српски је језик данас доминирао у Будишину. Жене, људи и деца весело ћеретаху, нуђаху своју робу сваком, ко прође, довикиваху једно друго, а све српским драгим језиком. Враћајући се у стан п})ођосмо и опет поред књижаре Смољареве. Свет је кроз врата непрестано улазио и излазио. Ту су момци, жене и људи — сам народ са села, а у свачијој руци се белиле „]Мо\уту бегћзке." Познато је, да је у Саксонској поред осталих држава понајвећи проценат оних, који знају читати. Као што већ у небројено прилика видесмо немачког сељака, где пажљиво чита и прати новине, тако је исто и код Лужичких Срба. Које дакле школа, а које родољубиво заузимагве српске интелигенције, нарочито свештенства, учинило је, те се обични српски лужички сељак граби за новине, као за неку особиту посластицу. Еј, пусто, а кад ли ће наш народ доћи до тога, да тако исто пригрли своју књигу, која се већином баш њега ради и пише! Не потраја дуго, а ми већ сеђасмо у жељезничких колих. Влак се крене, те оним истим путем дојездисмо до Дражђана баш као што треба — управо на ручак. После подне одосмо на предавање. Управитеља Кокела сретнемо у ходнику. Предусрео нас је канда се бог зна откад не видесмо. Уђемо у собу, где се професори до часа скупљају. Приповедисмо им, како у Будишину прођосмо, нарочито, како нас својски, нраво српски и братски дочекаше. „Но кад сте ви Срби, реците ми, шта српски значи моје презиме: Кокел?" —упита нас управитељ.

Ми не умедосмо протумачити. „Но, Кокел долази од кокула; а кокула лужичкосрпски значи: кукавица. Ето видите, и моји су стари били ваше горе лист." У томе звонце зазвони, а ми се разиђосмо по разредима, где је коме трббало провести тај час.

Кад се већ повратисмо у домовину, не прође дуго, а писмоноша ми уручи писмо из Будишина. У њему беху две слике. На леђих једне написано је: „Кпјсиој (господину) Еевкоу1сеј, јигпети 8ег1>еј, М. Нбгтк, 1ии1скГ 8егћ." — Друга је слика покојног Смољара. Обрадовах се, као мало дете најмилијем поклону. Тог часа изађе ми пред очи све, што видех и преживех у Будишину. Писмо Хорниково дише чистом словенском узајамношћу. Међу осталим вели: „Му 1лк1у ћав1;о па -№ћготас12с вротшату. Мејсе 80 с!егје а пеиаћисТгсе пав!" Да заборавим! — 0, како су ништаве и слабачке све силе на свету, да човеку из душе ишчупају тако миле, драгоцене успомене. Данас је ево 15 година од тог доба прохујало. Али мени је ипак свака реч и свака цртица на лицу оних одушевљених, узоритих родољуба тако дубоко у души урезана, да их за живота ништа изгладити не може. И данас ми је сладак и мио сваки онај час, кадгод се сетим тог лепог, тако брзо прохујалог доба. Сада и сам тврдо верујем, да успомене из сретних преживелих дана у тјшким , суморним тренутцима могу да утичу на човечију душу, као благи, најслађи мелем. Зло, да још тога у животу није! Мита НешковнК. 1ХГЈМ \Ј\ГЈ

ОЦЕНЕ И 1)1 К 8ЕКВ18СНЕК МУХАНТЕХ С1Ш0ЈЕУ1С. Ет В«п4га§ ииг О-овсћгсћ ^е уоп Мопкте§го. Уоп Егапг М1к1о81сћ, тгкНсћет М11;§Не(1е с1сг касв. Акасћчше с1ег ^У&вешсћаДеп. — \\Теп 1886. 1п Сотт18810п ће! Саг1 Оего1с1 '8 8оћп, ВисћћапсНег с1е.г ка18. Акас1етјс с1ег А^/шошсћа&еп. Прештампано: Аив с1ет Јаћгдап^е 1886. с1ег 81 кгип^вћепс1)ге <1с,г рћН.-Мв!. С1а88с с1ег ка18. Акас1е,1те с1ег ЛУЈквепкс-НаИеп. СХП. ВанД. I. НеД 8. 29. и т. д. Сраски госаодари ЦрнојевиЛи. Прилог историји Црне Горе, од Фрање Миклошића, правог

ПРИКАЗИ. члана царске академије наука. У Бечу 1886. и т. д. коло велике 8". стр. 66. цена? II. У тре%ем делу раснраве ове, као што наговестисмо у пређашњем броју листа овог — казује се у додатом извештају немачком: како су прошла и куд доспела писма поменута и приказана. Скендер-бег ЦрнојевиЛ оправи та писма своја у Млетке (Венецију) по иарочитом посланству: но свом „слузи" војводи Скендеру, којега у писмима помиње