Stražilovo

1007

СТРАЖИЛОВО

1008

новник у народним Фондовима. По закључку одбора тога још пре две године, чим се исти примио своје дужности, има се сваке године одржавати спомен Бранку у оној недељи, која најближа буде 10. (22.) јулију, као дану оне велике народне свечаности 1883. Тај дан пао је ове године 13. (25.) јулија. Пре подне у 10 сахати очитао је Стеван Јовић, свештеник, црквен спомен и прелио гроб вином по лепом нашем православном обичају, а помагао му је у пјенију велико-бечкеречки ђакон Милорад Јаковљевић и богословска омладина. После иодне се забављали присутни песмом и друштвеним играма до саме вечери. Света је било мало, а тому је понајвише узрок, што је баш тај дан нала и црквена слава у оближњем манастиру Ковиљу, камо се силан свет скупља. Осим тога глас о овогодишњем спомену на Бранкову вису слабо је продрво и у најближа места, јер је изашао у јавност у иоследњем часу. Но најближа околина Карловаца бар не треба да чека опомене ни од одбора ни од кога другога, јер тај дан није тако незнатан у нашој данашњој повесници, да га треба тако навлаш заборавити. — Овом приликом нека нам се не замери, што ћемо приметити нешто, а тиче се књиге, у коју носетиоци Бранкова гроба уписују своја имена. Књига се та налази у Стражиловачкој долини код шумара; шумар је даје свакому на захтевање, да се упише. Добро би било, када би се могао удесити какав надзор, да се у њу не бележе примедбе, које ни мало не пристају у такву споменицу. Пачитали смо се ту приметаба, које никако не одају достојно поштовање имену, чијој је успомени књига намењена. Гора ока гроба и долина испод гроба доста су широке, да неко може свој ће<г> терати, па ако хоће и неслаие досетке да избацује; али књига та нити је за то тамо нити за неосноване жалбе против кога. (Друштво св. Саве). У „Одјеку" читамо, да се у Београду основало друштво то, којем је задатак да шири нросвету и негује нацијонално осећање и врлине у српском народу, а задатак ће тај свој вршити друштво: а) издавањем ваљаних књига, слика и песама; б) помагањем и подизањем школа, где буде потребно; в) новчаном помоћу, где је буде требало. Члан друштва може бити сваки Србин и Српкиња и сваки пријатељ Српства и народне просвете. (Распис награда за изворне српске глуме). У г Одјеку" наилазимо на овај стечај: Управа краљевско-српског народног позоришта, с одобрењем министра просвете и црквених послова, а по закључењу позоришнога одбора, расписује овај стечај. 1. Има се написати драма из српске историје, у толиком обиму да приказана даје целу једну вечерњу представу од 2 1 / 2 Д° 3 сахата. Према томе оставл>а се писцу, да изради целину у три, четири или пет чинова. Писац има бирати такав предмет, који је могућно изнети на сцену и инсценисати га без велике тешкоће. Писац се може послужити и прозом и стихом. Награда: 1000 динара у златницима. 2. Има се написати комедија, ако је могућно из народног живота, од три до пет чинова, но опет у обиму једне целе вечерње представе. Тешкоће сценичне имају се избегавати ради лакшега представл>ања. Награда: 600 динара, у златницима. Рукописи, туђом руком читко иаписани, имају се поднети управи кр. срп. народног позоришта до првог децембра 1886. године. Рукопису да се дода писмо, у коме је име пишчево, а на ком ће бити девиза, која је и на рукопису. Ком се делу досуди награда, од онога ће се и писмо отворити. Ненаграђени рукописи вратиће се дотичним писцима; а ако би се, с неким поправкама, могли приказивати, управа ће то објавити и писац може ступити у даље преговоре. Оваки комади, по сиоразуму с

управом удешени и приказани, добијају награде од чина златник, а од сваке представе уобичајену тантијему. Рукописи ће се прегледати до 10. јануара 1887. године и резултат прегледа и оцена објавити у седници позоришнога одбора, који ће се држати јавно на дан Светога Саве 1887. године.

КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ. — Слике и прилике из српског народног живота нашега сарадника П. Адамова „На селу и прелу " поздравила је и оценила и српска и хрватска критика најсимпатичније. Досада су изашли прикази на исту књигу: у 69. бр. Новосадског „Браника", у 11. бр. Задарске „1.8кге и , у 147. броју Загребачких (званичних) „Магос1тћ Моута", у 7. бр. Загребачке , КпјГгеупе 8то1ге", у 9. бр. Панчевачке „Српкиње" и у 3. и 4. бр. Београдских „Гусала". Из годишњег извештаја срп. академског друштва г Зоре" у Бечу видимо, да је и тамо била књига та предметом дискусије ^па чак Загребачка „Нгуа^зка", орган Старчевићеве странке, прештампала је у свом лиску једну од тих слика и прилика: „Први пољубац" (одељак из „Јола"), а једна је још лане преведена и у словачки језик. Нека нам не замере наши штовани иретплатници, што им и опет препоручујемо приповечице те. Од њих је само четири (и то две прошле године а две ове) изашле у „Стражилову", једна у „Летопису" Матице Српске 1883., три у „Јавору" 1885., једна у „Преодници" 1884., а две још иису нигде биле штамнане. Има их свега, дакле, једанаест, од којих пет спадају у један циклус (иод насловом „Јоле"). Упозоравамо наше иретилатнике, да смо за њих одредили цену књизи са 50 н. (док за остале стоји 60 новч.) и да је зањих једини услов тај, да је набаве непосредно од уредништва овог листа, а најзгоднији је начин поштанском упутницом, кад нам шаљу и претплату на лист. Иначе се може добити у књижарама у Новом Саду, у Панчеву, у Сомбору, у Вел. Кикинди, у Бел. Бечкереку, у Земуну, у Митровици, у Београду (код II. Ћурчића) и у Загребу (Ки#Н ек ЈЗеибзсћ и Маспј >к 1 8апШе"ђеп). — Изашла је 133. свеска Народне библијотеке бр аће Јовановића. У тој је свесци Стеријин „ Владислав". — Из Панчева смо добили извештај о тамошњој српској вишој девојачЕсој школи за 1885—6. школску годину. Ово је тек други извештај те школе а школа постоји већ дванаест година. На челу извештају има чланак „После дванаест година", у којем се разложно говори о сметњама, са којих не могу овде у нас да напредују више женске школе. Даље су вести о тој школи, шта се и колико прошле школске године учило, колико је било ученица а „Летопис" саопштава, што се важнијега догодило у току школске године (ту имамо на програм завршне свечаности приметити, да балада „1)ез бап^егб Р1исћ", коју је једна ученица том приликом декламовала, није од Шилера него од Уланда.) — Из „Новог Београдског Дневника" прештампани су чланци Драгише Станојевића: „Кајмакамци. Два листа из српске историје: ј едан прљав и мрачан, други чист и светао". — Роман Лудовика Халевија „Крикета" изашао је ово дана у Београду у српском преводу П. Ј. Мостића. Цена 60 новчића. — Добили смо из П1апца књигу: „О народностиу општем васпитању". По К. Ушинском написао Сима Милојевић. Књига је та (са силним штампарским погрешкама —има их до 80 на 152 стране — које су на крају исправљене) штампана код А. А. Славуја а цена јој је 1 динар.