Stražilovo

1251

сковали смо у новије вријеме неподобе: велевласт, в в л е т р ж а ц, в е л е и з д а ј а, а назива се и : в ел е п 0 сј е д п и к, в е л е к р с т (Сгговвкгеиг) и т. д. Те сложенице не ваљају ништа; њих су могли начинити само људи, који нијесу знали или нијесу хотјели знати, да адвераб не може стајати са супстантивом; не може се рећи нусто сват, него само п у с т и с в а т; а од тога гласи сложеница: нустосват. У тој сложеници немамо адвераб-Нупстантив, него адјектив |-супстантив. Тко вели: велевласт, осјећа први дио веле као адвераб, како доиста и јест, али адвераб са супстаитивом не може стајати, ни ако су сложене. Кад се сложеница и у с т о с ва т развеже, бива: пу с т и с в а т, а у што ће се развезати в е л е в л а с т, велекрст? Да ли у веле власт, веле крст!? За то ће бити најбоље писати и говорити: велика власт, велики трговац, велика издаја, велики посједник, велики крст и т. д." Да су сложене речи велевласт, велеиздаја, веленосједник наказе, које употребљују Хрвати и које су сковали људи, који немају по.јма о овој ствари, о том нема никакве сумње. Моја је намера овде да потражим узрок, за што су те речи наказе, јер г. Маретић по мојем мишљењу није то довољно показао и по излагању његову могли би извести погрешан закључак. Г. Маретић вели, да сложена реч пе може се састојати из адјектива+супстантива. Ако ово узмемо за правило, онда не ваља велевласт, али би ваљало вељовластили великовласт, а г. Т. М. не каже, да би то ваљало, него вели, да је најбоље писати и говорити велика власт, као што и има иотпуно право. Моја ће задаћа бити, да потражим узрок, зашто не ваља велевласт, па ни великовласт, него велика власт, те да изречем главно правило, по којем иостају сложене речи у нас Срба. Реч се сложена састоји из две речи, које морају изгубити свој облик, који имају као самосталне речи, кад се сложе у једну, те постаје новим наставком, н. пр. белоног. У овој сложеној речи први део јест основа, а н о г постало је секундерним наставком з од н о г а, те по томе б елоног не значи бела нога, него значи онога, који има беле ноге. Кад кажем белонога, то не ће значити бела нога, него ону, која има беле ноге. Кад би дакле белонога значило бела нога, а не ону, која има беле ноге, онда би и в е л е в л а с т или в е л и к о в л а с т могла значити в е л и к а в л а с т. Тако и кривоврат не значи крив врат, пего онога, који има крив врат. Тако је и црноока, тврдоглав и т. д. Осим оваких сложених речи има и другојачијих, у којима је нрви део основа од сунстантива, а дру-

1252

ги део долази као облик од корена глаголскога са наставком само у сложеној речи, а као самосталап облик не постоји, н. пр. богородица, винопија., водопија, жиропађа, чаброноша, рукопис, чанколиз и т. д. По овим речима скројена је и сложена реч градоначелник, која се радо код нас употребљује. Та реч сложена пије добра, јер у њој други део постаје од корена глаголскога и као самостална реч не може стајати, те за то је најбоље писати и говорити г р а д с к и н а ч е л н и к. Међу ове речи уврстио бих ја и сложену реч Б о г оматера: Бог ме чува и Богоматера. *) Наши богослови говоре богомати, а то је по грчком Оеи^гјгг]^. Кад би се могло казати богомати, онда би се могло казати и велевласт, за то ваља писати богоматера или мати божја. Трећа врста сложених речи састоји се кад је на првом месту основа од адјектива, а други део супстантив, који не добија нова наставка, те постоји као и самостална реч. Али ако и изгледа, да ова последња реч не мења својега наставка, мења ипак заједно с предњим делом своје значење. Тако н. пр. танконреља не значи танка преља, него која танко преде; хитропреља не значи хитра иреља, него која хитро нреде; злонреља не значи зла преља, него која зло преде; самоток не значи сами ток, него мед, који сам из сата истече без икаквога гњечења и притискивања; сухозид не значи сухи зид, него зид без креча и земље; сув о д о л не значи само сухи дол, него значи име месту, а за сваки други до, који је сух, где не расте ништа, морало би се казати сухи до. Пустопоље не значи само иоље, које је пусто, где не расте ништа, него је Пустопоље име пољу у Поцерини. Кад би дакле танкопреља значило танка преља, онда би и велевласт могло значити велика власт. Код наших дакле сложених речи главно је ово запамтити: У сложеној речи први део мора бити основа, а други део реч с новим наставком, која не иостоји као самостална реч, и.ти други део може бити и самостална реч, али онда сложена така реч мења значење. Ово је најглавније, што се има запамтити о сложеним речима. 2. Господин Маретић вели: не ваља писати ни говорити велепосједник, него велики посједник. Велики посједник добро би било, кад би посједник значило с1ег Вевп/сг, али посједник значи сијело, посјед, сИе бЉ^еаеШсћав, Вевисћ: идем на посјед. Посједати не значи ћевЉеп, него вГсћ ве&еп (еннт пасћ Дет апДегп); тако и посједовати не значи ћевЉеп, као што Хрвати у том *) Види Српске народне пјесме, скупио Б о г о љ у 6 II е т р а н о в и ћ, стр. 550.

СТРАЖИЛОВО