Stražilovo

1241

СТРАЖИЛОВО

1242

— И право је! — одобри Репа. — Зар је шуму спахија садио! Затим наиово удари у запевку: — Ај, ај! Што ти је то било теле, право теле; кад сиса па џагне краву, одлети крава к'о ништа. — I [исар вели . . . — Какав писар! — прекиде га опоро Репа. Писар је мени нико и ништа. . . — Немојте тако! Пимо! Натегли још једанпут. Таман се Репа утишао и смирио на клупи а врата се отворе и на њима се појави: зелена чапка, нрчасти нос и козја брадида писарева. Репа је био ћумнуо чапку чак на потиљак, ал сад је одмах тресне о земљу, ђини и промуца: — Хваљен Исус. — Је л' ту кнез? — запита писар. — Јест! — одговоре сва тројида у глас. Иисар приступи к њима а крчмар Шмул долети одмах са чашицом арака. Золзикјевич омириши, напрћи се па седне за сто. ћутали тако неколико тренутака. Најзад проусти Гомула: — Господине писару? — Шта је? — Је ли то истина за ту шуму ? — Да. Само морате сви листом потписати молбеницу. — Ја не потписујем, — примети Репа, јер се, као и сваки сељак, плаптио, да потписује ма где своје име. — Неће те нико ни молити. Ако не потпишеш, нећеш ништа ни добити. Од воље ти .. . Репа се стао чешкати по глави а писар, окренувпга се кнезу и одборнику, рече сасвим званичним гласом: —- Све је тако, као што сте чули, само сваки мора свој део плотом оградити, да не буде свађе. — Онда ће плот више изнети, иего што шума вреди — примети Репа. Писар се није ни обзирао на вега. — На трошак за плот — говораше даље кнезу и одборнику — послала је влада новаца. Још ће сваки ту имати и хасне, јер долази на главу по педесет рубаља. Пијаном се Репи зажарише очи. — А, ако је тако, потписаћу и сам. А где су новци? — У мене, — рече писар. — А ево документа. За тим извади на четворо савијену артију и прочита нешто, што сељаци, истина, нису разумели, али се ииак врло обрадовали; да је Репа којом срећом био трезнији, видио би, како је кнез лукаво намигнуо на одборника.

После тога, за дивно чудо, писар заиста извади новце па запита: — Н.о, ко ће први? ' Потписивали редом, а кад Репа узе иеро, Золзикјевич тргне докуменат па рече: — Можда ти немаш воље ? То је свакоме од воље. • — За што не бих_? — Шмулу! — викне нисар. Шмул се појави на вратих. — Шта заповедате, господине? — Ходи и ти, да будеш сведок, да је то све од добре воље. Затим се опет окрете Репи. — Можда ти немаш воље. Ал Репа се већ иотписао и намоловао Чивута грђег од Шмула, па онда узе новце од писара, целих педесет рубаља, и спремивши их у недра, викне: — Дај сад јоиг арака! Шмуле одмах донесе. Испили једну и другу. Мало по мало па се Репа већ одупрво лактовима о колена и стао дремати. Елимао тамо, климао амо, напослетку надне с клупе прогуиђавши: „Боже, смилуј се мени грешнику!" и заспи. Репина није дошла по њега, јер је знала, да може лако пазарити, кад је он напит. Тако је увек бивало. Други дан је моли за опроштење, љуби јој руке. Еад је трезан, не чује зле речи од њега, ал кад је пијан, за час јој се што деси. Репа је дакле преспавао целу ноћ у крчми. Сутрадан се иробудио, кад се већ сунце родило. Гледа, трља очи, види, није његова колеба, већ крчма, није ни „гостинска соба", где је синоћ седио, већ прави прости бирд. — У име оца, и сина, и светога духа. Мотри још боље, сунце већ одскочило, иа провирује кроз прљава окна у бирц, а на прозору стоји Шмул у мртвачкој кошуљи са тефилимом на глави; стоји на прозору и клања се и на глас се моли. — Шмулу, пасја веро! — продере се Репа. Али Шмул ништа. Клања се напред, клања се натраг, па се даље моли. Репа се поче пипати, као што ради сваки сељак, кад преспава ноћ у крчми. Напипао је новце. — Исусе, Маријо! А шта је ово? Међутим је Шмул сврпшо молитву па скинувши мртвачку кошуљу и тефилим, оде да их спреми у другу собу, а затим се полако врати миран и озбиљан. — Шмулу? — Шта је ? — Еакав је то новац у меие? — Шта, глуиаче, зар не знаш? Та синоћ си се