Stražilovo

1319

ОТРАЖИЛОВО

1320

нити људима?" — У 92. броју написао М. расправицу о „митронолиту Вићентију Јовановићу у ерпској књижевноети". (Види 91. број „Нашег Доба".) Пређашњи историчари нашли су били, да је исти митрополит био издајица православља; најновији, и то свештеник Димитрије Руварац, добио је података, да је Вићентије био баш најревноснији поборник православља. То му је дало повода, да нападне и пређашље историчаре, па чак и Лазу Костића и Матицу и свакога, који се држао онога, што је он тек сад побио. Па сад ево М. сасвим разложно брани песника „Пере Сегединца", што је и у тој својој драми каракгерисао Вићентију као издајицу, и добро примењује на то питање: Да ли је Вукашин убио Уроша? Докаже л' се, да није, као што ће по свој прилици бити, судећи по најновијим истраживањима, кога ћемо кривити са досадањег можда кривог мњења? Шта ћемо радити с Урошем, кога баш због тога слави наша црква као свеца? Шта ли ће радити свечари, који тог дана славе своје крсно име? — У 93. има листак М. С—ћа: „Месечар". — У 97. израдио М. А. М. по ВолФСхоФеру чланак: „Старо и младо", где се говори, колико ко по занимању доживи просечно година. — У 99. и 100. превео с чешког II. Алексијев приповетку Сватоплука Чеха: „Разговор с милионарем". Са задовољством бележимо, да се у нас од неко доба више канда него икада до сада обраћа пажња словенској књижевносги, те се све више отуд преводи у српски. А од свију чешких писаца биће у нас највише преведено од Сватоплука Чеха, највише, регби, трудом Павла Алексијева. — У лиску броја 100. прештампана је из нашег лисга песма Вл. М. Јовановића: „Почетак". Глас народа у сва четир своја броја овог месеца има у подлиску приповетку једног старог новинара „Двадесет и пет година", у којој се шибају одношаји у Србији за време министровања тако званог каплара Николе. Иначе има у свим досадањим бројевима тога лисга пуно лепих и поучних чланака за народ. По стилу бисмо рекли, да их махом пише сам уредник Панта Поповић, који уме за народ писати као ретко ко. ^аргес!ак је у сва три броја овог месеца (у бројевима 22.—24.) наставио Киринов чланак: „Развитак нучког школства, нарочито у препороду нашег народа" ; у 22. и 24. је настављено. „Кратко извешће о Фито-геограФСком излету у Подгорје" од Драгутина Хирца, а у 24. је наставак Иурчијћева „Пута у Црну Гору на цетињску учитељску скупштину". У 22. броју коментује Јул. КемпФ 87. комад читанке другог разреда „Село и сељаци". На челу 23. броју има чланак Јул. КемпФа „Учитељ и путовање", а исти број доноси пред крај и предавање В. Бека „Господарство у пучкој школи". У 24. је броју саопштен записник изванредне главне скупштине учит. друштва поджупаније Сисачке и града Сиска — КпјЈгеупе зшо1ге број 8. приказује и оцењује пре свега расправу Стевана Басаричека под насловом „Педагогија Херберта Спенцера", па онда прве три свеске часописа „Раес1а§;о#18сће 2е11> Гга§еп и , што издаје бечка књижара Р1сћ1ег'а \У1Шуе е1з 8оћп; тај часопис излази у свескама по три до четир табака а доноси анонимне расправе о школским питањима, која су баш на дневном реду. Даље ириказује „Клгргеупа зто^га" „Прву зорну рачуницу к рачуналу за први разред пучких школа", коју је саставио Фрањо Шимуновић; па расправу Миливоја Шрепела „Акценат и метар јуначких народних песама"; дал>е „ЈЈеићпег^ батнЈип^' к1абб1бсћег гибб1бсћег 8сћпЊ8{;е11ег' и то ирву свеску, у којој је Соловјевљева „Исгорија Петра 1." Најпосле је у том броју почетак оцене на дело „Ваб Кибб1ап(1 (1ег Сге&ешуагћ ипс1 2икип& у<т Н. ^ее1теуег- 7икаб8от1}8сћ и . 1бкге су овог месеца изашли бројеви 15. и 16. На челу 15. броју је „81е1о" од уредника Н. Ш[имић] а, у којем се

приказује и оцењује Кумичићева „Сирота". У оба броја овог месеца настављени су „Пути М. Павлиновића год. 1867. до 1875." [Андријевци, Брод, Копаница]. Број 15. доноси и две Хорацијеве оде [Ос1 1Љ. I, 15.; и 1Љ. !, 35.], које је „по изворном мерилу на хрватски језик приредио" В. Перић; у 16. је броју у преводу истога Перића и 17. ода друге књиге. Пред сваку оду метнуо је преводилац кратак садржај у прози и повод песми и назнаку метра, а додао је осим тога после сваке песме „Опаске", у којима коментује поједина места и нарочито разјашњава митолошка лица, и персониФикације. [Као што је познато, у нас је Хорацијеве оде у изворном метру превео Стеван Лазић и његов је превод издала „Матица Српска" још године 1862.; превео је неке и покојни ХаџићСветић]. Настављен је у 15. броју из 13. „Руски роман. I. X Толстој", од С Морског; најпосле је у истом броју опет из 13. настављен „Млади приморац" из оставштине покојнога Фра-Ивана Деспота, чију смо смрт читаоцима нашег листа објавили ове године у 8. броју нашег листа на страни 276. И 16. број има на челу „81е1о" а у овом је реч о Царићевој књизи „Слике из поморског живота", која се ту препоручује читалачкој публици. Из 14. броја наставља у овом броју М. Сабић свој „Мит у традиционалној књижевности хрватској и српској", а из 9. је у овом броју иастављен „Венчић Миловану". На завршетку је у том броју уредникова прича „Пролећем". „У1езп и региструју нове књиге ; ту је приказана и 136. свеска народне библијотеке браће Јовановића, као да су у њој приповетке „Мауго ЈакаНје" [треба: „Мавра Јокајије'; могао је осим тога уредник боље погледати у свеску па би регистровао, да је та свеска наставак 134. свеске]. Садашњост је у подлиску 31. броја довршила Спилбергову студију „О људима и ћудима" а донео је у истом броју и народну приповетку „Жена и свети Аранђео", коју је по причању Лаке Зорића из Забрђа у Босни прибележио Ђорђе Свитлић. 32. је број почео доносити а 33., 34. и 35. настављају прииоветку чешког приповедача Сватоплука Чеха под насловом „Љсковачки властелин" у преводу вреднога преводиоца Павла Падејског. Како се дружина нашег народног позоришта бави од четир недеље амо у Великој Кикинди, то „Садашњост" доноси и оцене и реФерате о позоришним приказима. Оцене те и реФерате пише „А". Ни он не може да поштеди сироту „Магицу Српеку" ијош „сиротије" њене оцењиваче, на које се дигла баш систематична хајка. „А" ни више ни мање не понижава те оцењиваче, него им одриче морал. Свакако морају по мњењу „А". а „неморални" бити они људи, који препоручују дело, што „не одговара ни најпритимивнијим појмовима драме." Но иитање је дабогме још отворено, да ли су ЈеФтићева „Четир милијона рубаља" одиста баш работа сасвим под нулом. У Бачванину је овог месеца у подлиску с Агом алтерирао А. Цаш. Од њега је у 32. и 33 броју „Жирант". Одломак из романа: „Младић од 50 година". (Не можемо а да не приметимо, да том Цашу није јасна природа адверба вербалних, док вели: „уздишућим гласом", „смешећим гласом"). У 34. је броју у подлиску „Цртица из Гледстонова живота", под коју је потписан Б. У 35. броју у подлиску реФерује Ага о вечерњој забави, коју су Сомборски учитељи 26. Августа приредили у почаст својим гостима, који се у Сомбор били скупили на учитељску скупштину. Српски Лист у свом 31. броју под рубриком „Књижевне вести" врло се ласкаво изражава о нашем листу; ми не можемо, а да му на пажњи, којом прати наш лист, усрдно не рекнемо хВалу. У истом броју довршује вредни наш сарадиик др. Томановић свој одговор „Хагос1пот 1лб1;и" у