Stražilovo

1479

1480

августа. Девету, дакле свеску за селтембар, нисмо још добили. „Хр и ш ћ а н с к и В е с н и к" доноси беседе црквене и стручне расправе а има и свој књижевпи део, у којем оглашује и приказује мал те не сваку нову књигу, што ма и с ког гледишта засеца у духовничку струку. Тако се у свесци за Фсбруар ириказује ,,Живот Герасима Зелића", што је изашао у „1Гародној библијотеци браће Јовановића"; у свесди за април оцењена је и препоручеиа Димитрнја Рувлрца „Иеторично-критична п,рта о Бићентију Јовановићу"; а у свесци за август приказаиа је најггре исторично-правна расправа дра Емилијана пл. Радића „ Источно-православне партикуларне цркве у земљама угарске круне", а затим су ириказане и „Проповеди и црквене беседе" нароха Јована Јеремића. Л/Јепас (38.—42.) наставља кроза све бројеве роман из хрватскога живота: „У ноћи" од Кс. Шандора-Ђалског и роман Ал. Херцена: „Ко је крив?", па Фрање Рачкога: „Путне успомене о Русији", а у 38. иочиње писати Т. М. „Писма И. С. Тургењева". Песама има од Анта Ковачића, Ивана .Тепуш ића, Ђура Арнолда, Ј. Сундечића. Осим тога доноси у 38. лик Пера Будманија, Даничићева наследника, у 40. -( Драгице Грахорове, рођ. Фрајденрајхове, хрватске глумице, у41. Фрање Клајића и јубилара-учитеља Ивана Филииовића, од честитога хрв. вајара Ивана Рендића слике његових кипова, у 41. „Пренос мртва дечака", а у 42. „Никола Јуришић". У лиску су као и обично белешке из књижевности, уметности и т. д. Ва1кап (18.—19.) наставља Милке Погачићеве: „У наше -доба". Има даље Ивчна Девчића (у 18. : „Последњи сусрет", и (у 19.): „Зашто?"; Бељка Јеретова: „Басна"; Стјепана Шикића: „У хладу ; И. Потапенка: „Света умјетност (превео Јосип Пригл); Ст. III.: „Пилула"; а у 19. почиње: „Верро. ' Од критика наставља Јосип Пригл своју о „Сироти" Јевђена Кумичића и Јован Храниловић на „Пјесме Андрије Палмовића." Љстак је као и обично пун ваљаних бележака из разних књижевности, из уметности, и т. д. Песама има од Милке Погачићеве и неименоваиога по једна. Осим тога у сваком броју неколико слика и ликова; слике су красне, али би „Валкан" одговарао витне цели илустрованога листа, када би доносио цртеже домаћих уметника. Босанека Вида (17.—18) свршава приповетку Радослава Марковића: „На селу ', па: „Тона Мохорић", написао Јанко Крсник, са словеначког превео Ст Калуђерчић, те осим наставака и свршетака из прошлих бројева: „Старииеиз околиНе м:аглајске", описали Б. Стакић и Ђ. Марковић, па из збирке Р. Самоуковића срп. нар. приповстка: Лажаијамак." У лиску приказује прота Никола Беговић (у Г. Карловцу): „Нг^а^бке паго(1пе рјезте \т, Возпе", што их скупио К. Благајић, у Загребу, 1885.; у 18. бр. „Јаглук" по руском С. Манојловић; има песма Јована Радивојевића-Вачића; црта МустаФа Хилми: „Један дан уз Рамазан"; па: „Гласинац, околина и становници његови", описао учитељ Ристо Ј. Чајкановић; од срп народних умотворина су ту чакавске народне песме с отока Корчуле из збирке В. В. Вукасовића (Асан-агиница, Ватина клетва); па народна приповетка „Ћело и Шуго" од Босанца, и свршетак народних гаталица око Сарајева, из бележнице попа Стева Тривковића. С последњим бројем прешло је уредништво и издаватељство „Б. Виле" и по имену на Николу Шумоњу. Некеи. (бројеви 17. и 18.). У 17. је броју довршеиа брацаЈовина приповетка „Из живота једпог шегрта" и песма „Два ттаследника", коју је уз ирипомоћ чика-Јовину с . ма!)арског превео Суботичаиин Јов. Манојловић ; настављени су у том броју и аиаграми (та врс/га загонетке зове се управо пал.и н-

дром) Абу-аКаземовића; има уз њих и два стара на немачком и један на латинском језику; онај нам је ј едаи немачки познат, јер смо га читали лане, тако отприлике месеца јулија, у Бечкој „Преси". У том броју наставља и браца-Љубиша из 9. броја својој сеји Анђелији иисма „О свирци". Број тај до иоси две веће слике, и то „Позориште у старом Риму" и „Јелачићев трг у Загребу", итриомање: „Кипи животиње" уз Љотићев превод ЛаФонтеиове баеие иод тим насловом, на „Смокве" и слику уз иесмицу „Ево, браца!" Јотн приповеда у истом броју Милан Влад. Ђорђевић из Београда приноветку „Будимо иажл,иви". — У 18. броју има бајка ,Дени и вре дии" са три слике и шаљива игра „Стари сандук", коју је (не каже се, одакле) нревео М. X Продаиовић; има даље члаиак „Мухамед", који је нрерадио (не стоји, ио коме) Станко; на челу је том броју слика „Риноцер и тигар" и уз слику оиис; осим тога има седам песмица, међу њима једна чикаЈовина под пасловом „Ево вам га, па га карајте, ако му посао не ваља", -са сликом; још је у том броју слика и онис дрвета јуке или иалмове лилије, и седам палиидрома. Голуб је у броју свом за овај месец наставио приповетку „Бог је спор али достижан" и осим тога иаставка донео још и прииоветку „Слеиац" од Д. К. Под пасловом „Са далеког еевера' а уза слике Лапа и Ескима, ирваса, северних јелена и саоница има опис тих народа и животиња. Уз три песмице има још и „Мудре речи", пгго их је из Доситија ирибрао Јован Д. Брајић, и десет аФорисама, игго их из „Књиге књига" Атанасија Николића купи Јеленко Михајловић. Има и мала иричица, истинит догађај „Рђава шала", од Бихаћанина П. Мирковића, а у „Споменици" су испраћени ови покојници: Светозар Милетић, негда ЗемунскИ учитељ, Ђорђе Рајковић, и Милош Поповић, негда власник и издавалац дечијег листа „Српчета"; С. К. посвећује „Спомен малој Даници", ћерци проте Косановића у Плашком, пгго је пролетос умрла. Има у том броју три шаљиве причице од Николе Т. Кашиковића, који у овом броју насгавља и своје „Неправилности у српском говору и иисању". Родољуб има у 13. броју овај садржај: „Страшљивац" са сликом од Р.; „Глас славуја", песма х 1ед. А. Костића, гимназисте из В. Градишта; „Зец", по Луцу од учитеља Мих. II. Мил.; „Паметио псето" од учитеља К. И. Димитријевића; „Буди и с малим задовол^ан", од учитеља К. И. Димитријевића. — 14. је броју ово садржај: „Од Кулипа бапа" од Р.; „Нада", лепа песмица драгог нашег сарадника Вл. М. Јовановића; ,,Дете и дуга", и „Боје", обоје по немачком од Мијаила П. Милошевића; „Мрави као земљерадници и сточари", од чика-Васе ; „Примеран ђак", од учитеља М. Протића и „Редак али врло грозан случај" од учитеља Жагубичког Авр. Стаматовића. — 15. је број подичио вредни књижевни ветеран Љ. II. II. песмом иод насловом „Ђаче" ; даље наставља у том броју учител> М. Протић свог „Примерног ђака". Још су ту ове сгвари: „Гостољубиви" и „Милан и капљица", обе од Р. и најпосле „Дедин савет" од Јов. М. Поповића. Стармали је у подлиску 25. броја довршио хумореску „Како је Љубипга остао без ручка и вечере"; иотписан је под њу Зоран. У 26 броју има хумореска „Шта се све не може догодити, старом младожењи"; коју је (не врли, по коме) прерадио Др. Казбулбуц. Од истога је и у 27. броју. у подлиску хумореска у стихових: „ х 1ика-Радино накаљаније". Школски лисг доноси у двоброју свом (9. и 10.) за овај месец на првом месту извештај о првој оппгтој скуиштини српских народних учитеља у Сомбору, како га је прибележио Ст. К.; наставља затим иаградну тему „Како се може деци