Stražilovo

1595

1. <Ј О \Ј

До мзбора кнеза. има још једно два месеца, управо толико времена, за колико би сиромашни учитељ могао са својом сирочади од глади умрети, ако му се не би издала нлата, или ако с друге стране новаца не добије. И учитељ заиста није добијао нлате. Новац и депутат издавала му је иолитична општина, те је све зависило од кнеза, а кнез му се понео на врат иа га гони. Показаће, вели, том голаћу, како ће терати пркос. Сиромах учитељ дошао је у неприлику. Све на страну, кад нема хлеба. Кнеза није хтео молити, већ га је тужио солгабирову, но солгабиров прво није имао тај нростачки обичај, да за месец два дана решава тужбе, а још је много дуже трајало, ако је тужиоца случајно држао за „омладинца". Учитељ се дакле обрати једном сељаку Чивутину и понуди му признаницу од педесет форината, што му је општина за иоследн>у четврт годишљу дуговала, за четирдесет и два. Чивутин, држећи га за антисемиту, није му више хтео дати од тридесет и нет. Пои Милош је и сам био сиромашан, те није могао сиротом учитељу помоћи. Одоше зато обојица грк-Соври. Човек је у стаљу, а трговац .је, иа ће се ваљда наћи која десетица. Учитељу је додуше било врло непријатно, да му зајмом досађује, али није имао куда. Разложише му, у чему је ствар и зашто су дошли. Грк Совра, чим чује, шта хоће, маши се у џеп и извади нову педесетицу. Радо ју је дао, прво да се освети кнезу, а друго нгго му је мало и поласкало, да га пона и учитељ моле. Гледајте, молим вас, како се тај несретник осилио. Направио се ирави тирјаиии. Е, треба љега по ћауку, није друкчије. А, Иво, ја ти стојим добар, да више нећеш бити кнез.

Тако је говорио грк Совра и изнео је својим гостима ликера. да их мало ночасти. Енез је брзо дочуо, где је учитељ добио иоваца, и чудо Му било. Још већим гљевом плануо је на учитеља и тражио је ма какав иачин, да му нанркоси. Школа се сучељава с портом, коп1 је била засађеиа травом, џбуљем и цвећем. Спустила се већ у велико позна јесен, те трава у порти тргла унатраг. Учитељ је имао гусака, које су ио цео дан вребале, кад ће наћи портанска врата отворена, да мало чунну, што им је ваљда, као и многим другим житељима Сумраковачким, уз забрану најслађе било. Учитељка и љена дечица много су мотрили, да им не даду, или, ако би се украле, да их одмах из порте истерају. То је причиљавало савесној учитеци доста главобоље и једа. Није их могла сачувати, да се по кад и кад не укријумчаре. Кад би кнез видио, да учитељеве гуске чупају траву, било му је, као да му џигерицу чуиају. Наредио је плајаша, да чува траву од „комшијске" живине. Сеоски полицај са наџаком у руци шетао се око порте и вребао је и вребао. Срце би му се насмешило, кад би видио учитељеве гуске, где се иорти приближују, а тежак уздах му се отимао из груди, кад би се онет вратиле у авлију. Отворио би шта више и нортанска врата, да мами грешнице. Једном ухвати на своју велику радост три гуске учитељеве. Кнезу је било срце на мери. Он пронађе, да су гуске у иорти знатну штету починиле, да су траву из корена чупале, нрода их на лицитацији, да се штета надокнади. Тако одузе учитељу печеље. Кад су за то чуле коловође грк-Соврине партаје, послали су учитељу шест гусака, као реграцију. (Наставиће се.)

Џ ИРОНИЈА У Ј^&ада су свијета угледали ђулићи Уве^ДГоци у издању књижаре браће М. Поповића, г. М. Савић их је приказао у ондашњијем »Орпским Илустрованим Новинама«. Право ћу рећи: овога пута приказивач није улијевао у мене опо обично поуздање, којијем читам његове изврсне књижевне критике, и стао сам читати приказ из простог љубопитства. И моја слутња није ме преварила : пошто сам приказ ирочитао, пнјесам задовољан остануо. Критичар је бацио бистри поглед на опу везу, што се прије љубав а послије тугом

„УВЕ0ЦИМА".

зове. Ту је општи поглед, боље увод у схваћање и тумачење бола, од ког пјесник подиже бесмртну пирамиду на гробу љубе своје. Г. Савић је ирави обожаватељ нашега пјесника; он пам је изнио хумор Змајев у лањском »Стражилову« и оцијенио га како треба; оп је и Увеоке приказао како је најљепше могао. Али Нико не зна што још никад, Није осећано! за то Моја суза или тече сама Или једва нађе плачи-друга.