Stražilovo

1695

шати срца властелинова, да би даровао мало шуме манастиру. Тек поменуте године, за преузвишеног владике НиканораГрујића, нађе *се побуђеним гроф Јулио Јанковић, властелин добара Дарувара, Сирча и Стражемана, па дарова манастиру 828 јутара и 1352 □ хвата шуме без икаквих урбаријалних терета, допустивши манастиру, да ту шуму може грунтовнички, урбаријалним путем, на се преписати. Шуму ту сачињавају ови комади: Скупидуша, Почиваљка, Котлина, Драганац, Нурница, Калило, Ј а м а ш, Г р а д и н а, Њ е м ч е в а Г л а в и ц а, II а д а л и ш т е и Д ј едова долина. — Тим знаменитим даром постаде гроф Јанковић добротвором и највећим приложником ове свете обители, за вечпи помен свој и породице своје. Парохији манастирској припадају ова села: Бијела, Борци, Марковци и Пакрани, која је дао на ужитак манастиру владика Арсеније Радивојевић синђелијом од 22. нов. 1759. Поред свега тога манастир је овај танкога имовнога стања, једно рђавога свога положаја ради, а друго ради тога, што су му сви извори за живљење и одржање рђави и незнатни. Шума је поиајглавнији извор; али се због неописаних провалија и успоритости брда, што их шума

16У0

та покрива, ие могу дрва извозити на путове утрвене, па је зато тешко наћи купаца дрвима. Нешто јаворова дрвета што се прода и којекаква чворовита дрвећа, што купе пепељари — то је сав приход од шуме засад, док се иутови кони к манастиру поираве. — Сточарство је само толико развијено, да се домаће потребе задовољавају. Нчеларство би овде јако могло напредовати, да је кога, ко би се дао на кованлук. Од три калуђера: једнога намесника (Јосиф Ачић), који се труди око економије манастирске, једнога јеромонаха (Доситије Кутуз) и једнога монаха (Емилијан Бабић) — нема каткад ниједнога у манастиру. Од како је умр!>о игуман, намесник мора чешће да иде у Бијелу. Јеромонах је већ годину дана капелан у Беловару, а монах, тражећи надничаре и пазећи на њих, само што преноћи у манастиру (особито лети). На тај иачин манастир овај, са оволико 'калуђера, не може како ваља вршити својега задатка ни у погледу привредном, ни као богомоља за подизање свести верске и љубави ка вери православној. Као што се чује, тој ће певољи да доскочи вредна коисисторија Пакрачка тим, што ће јеромоиаха позвати у свој постриг, а постараће се, јамачно, да се и материјалној оскудици нађе лека.

СРПСКИ РЕЧНИК ЗА ПЧЕЛАРЕЛ САСТА1ШО ЈОВАН ЖИВАНОВИТ..

Ђезматичити, сп!гууе1ве1п. Пчелар може своје -улиште безматичити: а) кад му је у улишту матора матица, те носи сама трутовска јаја. У овом случају матора се матица ухвати и убије, па се онда дода нова млада матица на познати начин; б) кад се хоће да запати страна раса, онда се морају матице похватати, па их ваља заменити матицама друге расе ; г) безматичи се за време главне паше у јунију месецу, да пчеле више меда саберу. Кад се за време главне паше кошници матица ухвати, онда пчеле не троше меда на храњење уљева, нега га остављају све у ћелице, те с тога овим начином дође пчелар до више меда. Враџбине ччеларске. Не само Срби него и други народи држе се при нчеларењу кбјекаквих враџбина. Светлост науке разагнаће временом оваке празноверице. Хоћу да их забележим овде, колико знам, не да их се кованџије држе, нити но њима владају, него да им се, читајући их, при дугим зимњим вечерима слатко насмеју. Тако Вук под речју уљаиик Види: „Јавор" за год. 1877., 1879., 1880,

у својем речнику каже: „Обичај је, да се на какав колац код уљаника набије суха главура од коња или од другог каквог великог живинчета; али зашто се то чини, ја управо не знам; једни веле, да је од урока." И ја сам чуо, да је од урока, т. ј., кад странац уђе у чији кованлук, одмах ће му насти у очи суха главурина коњска на коцу набодена и зачудиће се њој, да се не би пре зачудио кошницама и тим их урекао. Наш народ верује, да не може сваки пчеларити. и који пчелари, тај мора имати особите среће за пчеларење. При куповању и ири продавању кошница увек има којекаквих враџбина, којих се кованџије држе. Тако Аврам Максимовић приповеда у сво.јем Пчелару, да оиај, који кунује пчеле, да би боље иапредовале, неће купити од свакога, или ће куииш само оне ројеве, који су нађени у шуми, или ће оставити новчић у кованлуку, где купује кошнице, или не да изврнути кошницу, или ће купити кошнице само за оне новце, које је добио само за продану проху. А онај опет,