Stražilovo

1795

Старица. Види: старка. Старка, с1ег МиИсга^оск. Види : маторка. Тег. Пчелари питају један другога: „Има л' тега?" т. ј., да ли је зановила копшица, да ли је почела градити саће. Тијесак, с1л ЛУасћвргеаае. Тијештити (по јужн. говору), ргевзел. Восак се у „тијеску тијепгги." Трава ачелина. Аврам Максимовић зове и тако теНз$а оШсЈпаКв. Труд, Реиегасћлттт. Труд буков, церов или од гљиве. Види: гљива Уводница, сНе 8риг1з1спе. Види : ухода. Умлијечити (по јуж. говору) (Вук): умлијечиле пчеле, т. ј.: затвориле на сату чаурице одозго. Уиала, (Пе Вгипв1;. Види : запала.

1 I XV

Учаурити се. Црв се учаури, па постане нимфа. Цијеђ (у Црној гори): исцеђен мед из воска, из сата. (Види: „Пчела", II., 13.). Црни враг. У околици осечкој зову цриим врагом матицу трутовску, т. ј. трута излежепа у матичњаку. Црњушина (у Лици), епса уц!§ап8. Види: вријес. Чаура, Сосоп. Чаурица, <Не 2е11е. Чистац. 1. У Аврама Максимовића зове се старачац или бели босиљак и чишцем. 2. Чистац значи и јалова матица; види: саката кошница. Шикалац (у Црној гори): који мами рој у кошницу, вичући: „У свој домак, мајко." (Види: „Пчела", II., 168.). Шикати (у Црној гори): мамити рој у кошпицу. (Види: „Пчела", II., 167.).

(ЈТГА/ша-ливи

МЕОЕЧНИ ПРЕГЛЕД ПЕРИОДИЧНЕ СРПСКЕ И ХРВАТСКЕКЊИЖЕВНОСТИ. МЕСЕД НОВЕМБАР И ДЕЦЕМБАР. Јавор почео је доносити у 45. броју приповетку Лазе Нанчића : „Друга љубав", од које је у 51. завршио први део. Свршена је у 45. слика из живота: „Премудри Соломун", прерадио је Милан Светозарев, на место ње почиње у 46. нриповетка П. Алексијева из ђачког живота: „Мирко". (Ово је, рекли бисмо, ирва изворна приповетка новога приповедача). Осим тих приповедака превела је од Сахера Мазоха Даринка Калићева у лиску 40. и 47. бр. цртицу „Далес". — Песама има од Љ. Лотића (с бугарског од Љ. Каравелова), Вл. Тројановића, Ј. Радивојевића Вачића, Змајована, Р. Кошутића, а довршена је Филипа Шпадијера повелика песма: „Прилике и повод Бос.-Херцег. устанку" с „Примједбама"). — У 46. и 47. прибележио је вредни Земунски проФесор Мојо Медић занимљивих обичаја и изрека из „Живота Срба сељака", па у 48. и 49. прибрао „Додатак пчеларској терминолоз(! ији; а у 49. приопштио је из своје збирке јеромонах Дионисије нешто „Грађе за историју српскога народа". — У 47,—49. приказао је Торонталаи, „Земл>опис Торонталске жупаније", што је написао за школе Карло Паулини, учитељ у Панчеву, а превео Тодор Марјановић; а у 49. приказа С. М. М. Петровића књижицу: „О муњи и грому" (девету свеску „Књига за народ";. — У 50. и 51 има чланак проФ. Јов. Живановића о архометру за зид. — У 50. и 51. народна песма: „Гавран барјактар", и песма „Турска освета". Глас истине донео је у 23. броју свршетак подуже расправе Бачиначког пароха Ј. Јеремића: „Теизам и атеизам" и свршетак чланка Драготичског пароха Милана Гламочлије: „О дотацији свештенства у митрополији Ср. Карловачкој." — „Посланице Римљанима" и „Нахомије Србин" наставиће се и до године, као и прилошци српских старина, што их саопштава Максим Лудајић. — Од беседа је у 21. беседа Бременског пароха Стевана Михалџића, што је говорио на Т»унтиру, брду близу града Шиклуша, где се налазе остатц-и гроба

ТПтиљановићева и где се 1. авг. сваке године скупља свет сриски из Барање и других крајева. Хвала честитому младому свештенику, да тако красним речима том нриликом подржава своју паству у српској мисли! Добро би учинио, када би покупио и побележио, ако има, предања народна о том гробу и описао тај обичај Барањских Срба. Барањи и онако прети у зао час опасност, да ће пожелити Срба. Колико се од тако одушевљених српских младих пастрфа можемо надати, да ће чувати своје Српсгво, може се захтевати од њих, да и бележе, гдегод што има да се побележи а вреди да се зна. — У 22. броју је беседа на Ваведеније, што је говорио у Арад-Гају свешт. Исидор Николић; а у 23. беседа Петра Димитријевића, пароха у Гају (у бившој граници); у 21. бр. ироповед, коју је говорио М. Томић при ступању у парохију у Меленцима. — У 21. свршио је јеромонах Димитрије Миковић биограФију митрополита црногорскога Висариона Љубише. — У 22. има окружница босанскога митрополита Ђорђа Николајевића преко иротопрезвитерских уреда свему свештенству и православном народу Дабро-босанске дијецезе о неким приходима свештенства, а у 23. о скупљању грађе за шематизам те митрополије. Добро примећује уредништво, да би ваљало да издаду таке окружнице и наше епархијске конзисторије, па да и ми дођемо једном до ваљана шематизма за целу нашу јерархију. Тако би се дошло на лак и јеФтин начин до тога, да добијемо описе наших места, крајева, обичаја и т. д. Истина, у 21.(27.) броју наставља а у 22. (28.) довршује чланак „Незвани ироповедник уније"; потписан је А. Н. Осим тога је настављен и довршен и „Поглед на религијозно васпитање и наставу". Говори се даље јоиг и о у Бечким катихизисима у основној школи" а у 22. броју има оцена Валтровићеве расправе „Православност у данашњем црквеном живопису у Србији". Л/тепас је довршио прииоветку Шандора-Ђалскога: „У ноћи", која се протезала кроз цело ово по године, као ироман Херценов: „Ко је крив", који је превео др. Миливој Шрепл. Рачкога успомене о Русији иаставиће се и од године. — Т. Маре-