Stražilovo

Т Ч) »5Ј| <0 »-_Ј)

иг 3

1МОШШ

ВЛАОНИЕ И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

ВРОЈ 2, У НОВОМ САДУ 8. ЈАПУАРА 1887.

ГОД. III.

НА БРАНИКУ ЈЕЗИКА СРНСКОГ. СА ПОЗДРАВ^ЉЕМ ЈОВАНУ ЖИВАНОВИћУ

•риказуЈеш, приЈатељу, у драгом нам лиД/|5Т сту овом два три чланчића своја мени у част, те желиш чути да-ли тај б р а-

пич ти српскога Језика мојем предлогу одговара. За уздарје на тој ми почасти ево и ја теби, побратиме, по првенству намењујем ову своју работу скромну, да и сам разбереш, како си мој предлог схватио: по »Стражилову« пам језикомудро лова ловећи и на стражи стојећи — на бранику језика нам народног. Јест, мал-те не четврт је столећа тому, како, побратиме, тим путем гредеш у напред и на правац: сладећи мед младомнараштају, једном колу ученика за другим, медоктнг гсл . шћ свете браће ћирила и Методија стари слов е н с к и, и с в е т о с а в с к и нам с р п с к и с т арински, и данашн.и наш црквени богомољски — казујеш им и сладиш законе дивнога нам. језика пародног, који сачуваше уз гусле јаворове слепи гуслари и књигом неписаном предаше нам наши стари. 11 ? мкомљдрм|н суђаје одавна већ суд по правди рекоше у част и хвалу твојем раду том књшкевном, лепо заночетом, лепше настављаном доселе — на бранику српског језика. Ја цигло пристајем у глас с њима, вештијима меие, и с поздравом побратинским позивам те и одселе, да изидеш и на стражи бранич будеш на '„Бранику језика српоког", који ће, бог-да у добри час, себи места да ухвати у Летопису »Матице Сриске«. Што од својих славних учитеља, одједнога на великој школи а од другог у њега на дому за младости своје тоуне нртдаомч. тоуие приддднмч. младом нараштају и сваком нријатељу срп-

РЕЧ ДВЕ БРАНИЧИМА СРПСКОГ ЈЕЗИЕА. ског језика иародиог. Наш велики учитељ Миклошић говораше нам: Жетве је миого, посленика мало — дај да по могућству порадимо, да се то малено коло у иас повећа и рашири на све стране до послетка.

I. Да научиш туђ који језик, треба ти много кремена; да изучипг свој рођени — кратак ти је век! Волтер. Срби се диче пред светом, што им је у књизи језик н а р о д н и — језик к њ и ж е в н и ; поносе се својим дивпим умотворинама иародиим. И нраво имају. Многи већи и напреднији народи позавидеше нам за то, и још већма због разумно удешеног правописа нам вуковског. И књижевност српска, спрам наших прилика и неприлика народних — шири се како тако и одмиче напред разграњем и раскриљем својим; али не.иапредује нам с тим наноредо V књизи језик народии, већ баш назадује ! Ко год на то мотри и у том се разбира, даће нам за нраво без поговора. То пам и даде повода и разлога нредлогу на летошњем састанку књижевног одељења »Матице Српске«: да додаје Летопису свом »Браник језика сриског.« И буде-ли добре воље у књижевника паших и бољег одјако атања и мара за чистоту језика нам народног у књизи: да се тај наш, у поменутом књижевном одељењу лепо прихваћени предлог оваплоти и оживотвори и поживи по том дуга века — тим ћемо, мислимо, најдостојније прославити стогодишњи дап славног старине Вука на јесен, ко жив дочека.