Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 2.

нити, односно у новој години не испустити ив вида." — У истом броју има и кратак преглед од И. И ћа, пгга смо изгубили, а шта добили прошле године за просветпо кретање. — В.-БечкеречЕш „Глас" доноси у 1. броју критику М. Ј1— ћа на Орао, овогодишњи календар, па га оцењује као најболш од свију календара за 1887. — Како читамо у 1. бр. „ Јавора" за о. г., искала је академијска књижара Л. Хартмана у Загребу од песиика донуштење, да изда неколико иесама нашега Змаја-Јов. Јовановића у засебној књизи. И песник је допусгио. — Прошле смо године у своје време,. прибележили, да је изашла књига: Слике из сеоског живота, што их пише Јанко Веселиновић учитељ (у Свилеуви, у Србији , а одштампане су из „Шабачког Гласника." Како смо их прочитали, можемо их боље и приказати читаоцима. Писац, као сеоски учитељ, проучавао је свој народ, што му свакојако служи на част. Учитељи и свепггеници имају за то и најбољу прилику. Док остала наша интелигенција 'баш ако је и поникла на селу) по свом позиву обично - не долази тако близу и тако често у додир с народом, учр1тел>и и свештеници, који су већином и поникли у колу народном, и по позиву свом највише морају да живе с њим, и неирестано се с њим друже од колевке до гроба. А како и иначе могу проучавати свој народ, ево шта вели иисац ових слика у иредговору : „Ишао сам му зван и незван, послом и без посла; улазио сам у његове чисте окречене собе и од дима почађале избице ; седио сам на прелу, код пушница, код казана и код болесника; јео сам с њим из једног чанка и пио из једне чутуре; с њиме сам се веселио и плакао; с њиме еам уживао гледајући родна поља, воће и винограде, а и уздисао гледајући, како се надноси сив облак са мумљавом, да му у једном тренуту однесе радост и задовољство, једном речју: био сам и на радости и на жалости његовој, и све што на!ђох у тим приликама да треба прибележити, ја сам бележио." За то и каже: „Моје Слике — то су моје белешке. а Па онда: „У овоме иослу држао сам се само једнога правила: Пиши како јесте, пиши истину; не одузимај ништа, а не додаји ништа." Тога се писац збиља и држао, већином и сувише. С тога слике његове и јесу неуглађене, недотеране; али су то неуглађени и недотерани алеми. Да их је писац мало угладио, (а то уметник уме, треба да уме), биле би слике те права драгоценост у нашој прииоведачкој књижевности. Зар Лазаревићеве ириповетке нису баш за то ирави углађени алеми, што их уметник, као што је он, није онакве изнео какве их је тек нашао? Па ко сме рећи, да су игга изгубили од истине ? А, да и Веселиновић може бити уметник, то је показао већ у овој првенчади. Што се одмах као у м е т н и к н и ј е и п о к а з а о, то је само, чини нам се, зато, што, канда силом, није ни хтео да пише уметничке слике него тек — белешке; а не што се завео ваљда за оним кривим мњењем, да уметничко дело не може ириказати оно, што хоће, онако „како јесте." Уметност не само да то збиља приказује него и символизира. Да ће Веселиновић бити прави уметник у нашој ирипове-

дачкој књижевности, сведочи нам то, што у овој књизи већ другом сликом показује више уметности него у првој, у трећој више него у другој и т. д. Ми од своје стране наилазимо јака јемства својој тврдњи, и с тога кажемо искрено писцу ових слика његовим речима: „Ради, брате, и опет; ово је добро — али може бити и боље!" — Још нешто. Писац каже: „ Ја сам у мојим сликама говорио језиком нашега сељака." Али осим што има граматичних погрешака, каквих за цело сељак неће рећи, (па и ако каже, не ваља му,) — има и туђих речи, какве сељак збиља и не говори: летаргија, дисциплина, милијарде и т. д. До душе, писац ове и не меће сељацима у уста, али овамо ипак не иристају. Понда, што се тиче и самога начела: ..Пиши, као што сељак говори," не да се ни то усвојити под ма коју цену. И турских речи је ту тма. Нашим прииоведачима с ове стране замера се, ако хоће да насликају наумце баш ировинцијализам у овостраних Срба, замера им се, што уплећу речи: пајташ, коморат, бирцуз, и т. д. И сваки има право, ко им то замери. Али браћа „из ирека" као да мисле, да турске речи имају у српској књизи оваке руке, ако не исто толико права као и српске, а оно више него у нас ове искварене немачке и маџарске. Та, лепа књижевност треба не само да нас забави и поучи иначе, него и да избија читаоцима којекакве туђинске каламке, не само у животу и у обичајима, него и у језику, кадгод се нађе за њих лепа српска реч и страна се може избећи. А провинцијализам, ако најпосле који баш то хоће да исгакне, даје се и друкче обележити. Лепа би ствар била, када би наши приповедачи из бачког и сремског живота чичкали своје приче иемштином и маџарштином, они из банатског маџарштином и можда и румунштином, они из Србије и других тамо крајева турским, они опет из Далмације и из ириморја талијанштином Требао би нам уза сваку књигу и речник за те стране речи. А нико неће оно, што пише, хтети, да му се чита тек у његову крају. Но ми смо уверени, да је све то овде само зато, што је, и опет велимо, писац хтео да пише само белешке, иа није зар ни узимао на ум, да су и то погрешке. Са стране усвојена реч има само онде правога места, где нам баш најбоље обележава особу и прилике. С друге стране има у овим сликама речи и изрека, каквих се у нашим крајевима канда не чује, а немамо узрока да сумњамо, е се у Шумадији говоре баш у самом народу. Те и с те стране вреди, да своју иажњу обрате на њих наши лексикограФИ и сви учени и неучени Срби. Тако су на нрилику: рибићи, стр. 65. (мишићи, мускули), особина („ја што зарадим: то је моја особина," стр. 59. У нас се у књижевну језику употребљује особина за Е^епзсћаЊ, 8рес1аШа1)) завидан (стр. 56., а ми усвојили завидљив), нигде нема умешено — па обешено (стр. 55.), маториње („Било нас у кући доста, самог маториња седморо," стр. 53.), девојка у напун (за удају, стр. 36.) окарио кардо („Што си ми се окарио кардо?" стр. 30.), орба, стрежник, под озимицу, иод јарик (стр. 27.), колтата .<?, стр. 83.), рђуштииа (стр. 77.), ојединих („Платих толико — к'о да сам у мутну воду бацио, ојединих, нотера ме неки баксуз," (стр. 71.) И т. д

САДРЖАЈ: На бранику језика српскох 1 . Са поздрављем Јовану Живановићу. Реч две браничима српског језика. Од Александра Сандића. — У сумрачју. Песма од Рајка. — Круна. Приповетка из српскога народнога живота. Написао II. Адамов. — Бојна песма. С инглиског, из „Ирских мелодија". Томе Мура. Превео Вл. М. Јовановић. Ново доба. (Наставик.) — Уметност. Две иконе Новака Радонића. (Св. Јован и св. Стеван.) Приказао Милан Савић. — Ковчежић. Гласник. — Књижевне белешке.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на но године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СРДСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЖА У Н. САДУ.