Stražilovo

БР. 3.

10.000 стихова, које је он, дакако, еве прибележио. Али Маћјса се Нгуа1зка није тим задовољила, (што јој служи х на част!) него позове Мехемеда у Загреб, да се онде испева у интересу, наравно, х рватске књижевности. Он казује своје песме под надзором Марјановићевим, те ће тако Ма^са прибавити богато народно благо, које је међу босанским мухамеданцима. очувано неизопачено. Мехемед казује своје песме у једној свеучилишној дворани, срчући мрку и пушећи цигарете. До сад је забележено 18.000 стихова, а Мехемед није још ни близу краја. Нека нам је слободно на то надовезати неколико речи: У прошлој седници књижевног одељења „Матице Српске" изнесено је на дневни ред: на игго да се употреби 12.000 Фор., што их је оставио народни меценат иаш Герески с том напоменом, да се отуд помаже књижевност или онемогли књижевници? Но књижевно одељење није могло да деФинитивно реши то питање, него је упутило ствар књижевном одбору, да овај поднесе одељењу предлог, али да узмо на ум: прикупљање и издавање народних умотворина и историјских старина и потпомагање онемоглих књижевника. Све то троје не да се ни близу извести. Што се тиче иотпомагања онемоглих књижевника, свакако је племенита мисао; али Матица би наша куд и камо више заслуге стекла, када би створила могућност, да потпомаже књижевнике, док не онемогну, док могу иисати и радити. г 1екати да онемогну, (а није ништа лакше дочекати, него да српски књижевник онемогне, јер га нико и не подупире, да пгго дуже истраје), па га тек онда бојаги потпомоћи којом Форинтом, није благодетно ни по књижевнике ни ио књижевност те ни по народ. Јер с. толишно капитала падао би толишни интерес, да би срамота било и по народ и по књижевника, потпомагати га тако. Чекати' пак, да тај капитал нарасте, колики би одговарао цели, помоћ би дошла тек после дваиаестог часа Па је ли то онда помоћ ? Него крајње је време, да се поклони и с наше стране народним умотворинама што озбиљнија иажња. Оне нас и прославише у туђем свету. Ту браћа Хрвати погодише, како се морално освајају провинције; а ми напустили књижаре, да нам и ово мало, што имамо, развлаче из пуке материјалне шпекулације.—■ Нгуа^зка је МаЈдса ево првих дана ове године и опет канда по трећи пут издала позив на сабирање народних песама. Није јој доста, што је збирка „Нгуа^зкШ пагоАгпћ рјезатаћ", коју је већ прибрала, „нарасла прошле године готово за добру трећину." Тако се ради, кад се хоће нешто да постигне; а у нас се брине: Шта ћемо онда, кад све народие умотворине покупимо, (!!) куд ћемо онда (бајаги толике силне) новце да девамо?" Па од тешке бриге о томе, не бринемо се, колико ужасно много имамо да радимо, док не дође — донде. Угледајмо се, дакле, у томе на браћу Хрвате и — поучимо се једаред! — ХрватсЕш млади пееник Август Харамбашић нреводи Шекспирова Хамлета по немачком преводу А. В. Шлегела. Харамбашићев превод почео је да излази у 1. бр. „БаЈкапа" за о. г. Познато је, да у нас има већ два превода те класичне Шекспирове трагедије, један од младога, сада покојнога Косте Станишића, други од најбољег у нас

превођача Шекспирових драма, од самога ЈЕазе Костића, а обадва с енглеског оригинала. — Бележимо и ово. У једном од последњих бројева пр. год. једнога озбиљнога овдашњега листа у „Књижевним вестима" читамо садржај 28. броја „Србинових записника", што их записује „Србин" Милош Грабовачки у Земуну. Међу осталима по натписима видимо, да је некаква песма, шта ли, приказана и нашем листу. Ми нисмо читали тога броја тих „записника"; но по томе, што се ту наш лист назива „Страшиловом а , што се „препоручује"' као атентаторски (!!) лист, (ни мање ни више него баш „Страшилово -4 атентаторски лист!) можемо од прилике мислити, како му и песма гуди. Ко пак хоће да зна узрок тој срдитој немоћи „Србиновој", нека прочита нашу белешку о његовим „записницима" у 49. бр. нашег листа пр. г. И за то је, дакле, „Стражилово" атентаторски лист! — Не би се ми на ово ни осврнули, све да смо и тај број „записника" добили у руке, да тај озбиљни лист, из којега. дознадосмо за ово, није без икакве игде примедбе одмах испод „Раг1атеп1;аг"-а, који преиоручује, донео и препоруку „Србинових запиеника". Ми не ћемо да подмећемо тому озбиљному листу никакву тенденцију против „Стражилова"; али отворено се морамо ипак на њ пожалити, што ни толико пажње не иоклања једному књижевному листу, зарад достојанства и интереса саме књижевности, него, ма и у том и таком облику, пропушта тако пакостан и злоковаран нападај, каквога наш лист ника&о не заслужује нити по начелу нити по „греху" у овом случају. Ч И Т У Љ А. Марија Димитријевићка, иређе Рајковићка, једиа од првакиња уметница на Загребачком земаљском позоришту, а до пре две и по године дика и понос наше народне позоришне дружине, умрла јо на св. Јована у пуној снази и бујности уметничког делања свог, тек што би за који дан навршила била 29. годину свог младог века. Покојница се родила године 1868. 30. јануара у Загребу од родитеља ЈосиФа и Јулије Дитмајер. Као девојчица од 14 година ступила је Рајковићка у Београду, камо јој се родитељи били одселили, први пут на позорницу у улози Керистане у Рајмундовом „Распикући". Године 1874. преселе се Дитмајереви опет у Загреб и ту је Марија започела свој уметнички рад. -Одмах друге године пође за незаборављеног нашег Саву Рајковића, на кад је овај године 1877. дошао амо у Нови Сад у нашу позоришну дружину, допгла је с њиме и верна му љуба. 1880. у зиму умре Сава а Рајковићка и даље остане верна нашем народном ваводу Не верујемо, да је и једна српска глумица досад толико омиљена била у овостраие српске публике, као нокојна Рајковићка. А она је ту љубав у сваком погледу и заслужпвала. Са обилним својим приказивачким даром спајала је онаувек строгу пажњу те је тако на позорници стварала вазда лепе и скроз проучене ликове. У најивној струци зацело јој дуго и дуго још неће бити равне у нас а и иначејој је рад на позорници у сваком погледу вазда стојао на необичној уметничкој висиии. Лака јој земља и вечан спомен у нашем народу!

САДРЖАЈ: На гробу Васе Чарапића. Од М. Т>. Милићевића. — Ив ничега. Приповетка о пропадању наших сељака. Од Мите Живковића. — Ново доба. (Наставак.) — Шта је електризам? Од Стеве Милованова. — Ковчежић. Гласник. — Књижевне белешке. — Читуља.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИИА У Н. САДУ.